Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВИОГ ПГОСВЕТНОГ САВЕТА

175

На страни 28 : V. Нидо: 1,е таМп: ,,1.е УоПе (1и таМп »иг 1ев топЈз ве <1ер1оЈе: Уо18, ип гауоп па188ап1: Б1аисћИ: 1а у1еП1е 4оиг; Ек <1еја, Лаив 1ез с1еих, к' ипН ауез атоиг, Атк! дие 1а §1о1ге а 1а јохе, 1,е ргет1ег сћап!; Леб ћо18 аих ргепиегз Геих <1и јоиг". Док се овако тешки комади налазе у ночетку, дотле на крају Читанк9 наилазимо најлакше комаде, и ло садржини и но стдлу, као: СепМИоп Г/ћЈуег (стр. 26); 1*е реШ сћарегоп гоиде (стр. 33) итд. Овако несистематски сређена читанка, намењена иочетницима, не може се корисно уиотребити. Напоменућемо најзад, да у тексту има и праводисних грешака, које би се, нстина, при штампању, можда могле - све и исправити. Ево неколико примера: Еа У1е <1и со11е§е ев* ХаЂоггеих (стр. 2); ргеззег 1е раз (стр. 25); оп 1а тоН раг1 1а рог!;е еп1геотег1е (стр. 25); <1еих еп&пЂз гепГге <1е 1' есо1е, П пе затизе раз сотте 1ез аић-ез (стр. 26.); сотМеп <1е роНе е1 с1е јепМге (стр. 26); аптаих ЉтезИдие е1 аштаих затаде (стр. 7.). * * ^ Г. Станојевић се није задовољио само практичном граматиком за ученике средњих школа, но је прешао и на историјску граматику. Од шест књига аегових „уџбеника Француског језика", три су нешто налик на историјску Ј'раматику, и то : Фонологија (управо : Фонетик, како се данас обично и готово редовно каже), морфологија и лексикологија. Сем тога, писац нам обећава још н омологију и Фразеологију. Читајући ове уџбенике г. Станојевића човеку се стално намеће питање: чому и коме су намењени, шта значе и за кога су рађени ови удбеници? Писац је остао у чудној средини између шире дидактичке граматике и уже, научне, историјске граматике. Ако је то писано за употребу у средњим школама, то је тако непрегледно, несређено, нарочито тако опширно да за школски посао савршено је немогуће. Угледајући се на застареле, схоластичарске граматике, писац је написао непрегледан низ мртвих и гатурих правила, лразних Формула које се обраћају само механичком памћењу. Писац се упуштао у савршено излишне и силом измишљане поједино«ти, и тешко би се ко могао наћи у оној силној навали правила, изузетака, раздела, подела, под-подела, примера и речи. За пзговор носнога е писац наводи 88 примера, а за изговор носнога а — 98 ! Примери које тако раскошно даје не само да су у непрегледним низовима, но су још и у сликовима, и то не мало повећава утисак да је ова књига израђеиа но мнемотехничком систему. Тако на нример, ређају се речи: р1асе, Јасе, гасе, §1асе, аи<1асб, 1гасе; за1а<1е, сазсаЛе, ИгаДе, атћава<1е, вегепаЛе; ^гауе, ћгате, сауе, 1ауе; Еаиге, Маиге; тог1, рог(;, 1ог(;, 8ог1; и тако даље. За г. Станојевића у Француском језику има нн више ни мање но 60 гласова. Како то? Објашњење је просто. Као засебни гласовн бележе се е: немо, потмуло, затворено, отворено, дубоко- затворено, дубоко-отворено, носно, дубоко-носно, итд. засебни су гласови га у рјапо, ег у рауз, ге у р1е<1. и тако даље. А се изговара тачно на двадесет начина, а е на 22! Има међу осталим врло чудним сгварима у овој књизи и један особит начин