Prosvetni glasnik

НЛУКА Н НАСТАВА

185

брате!" У овој земљи осетих сладост и топлину мајчина загрљаја; у њој осетих горчину, кад се изгуби моћна заштита очеве деснице, крепка реч очева савета... Тешко слабој биљчиди кад нема руке, која ће је неговати, подупирати, штитити, — закржљавиће, повиће се, угинуће. Тешко детету, које буде исте судбине, да остане и живи без заштите очеве, без упута, савета, бдаге поуке, корисне наставе. Живеће кржљаво и духом и телом; а умреће, не осетивши сласти и вредност. живота, мадо шш можда ни мало уздигнуто изнад најбед ни.јега када, по коме се несвесно звериње креће .. Страшна је и жалосна подивљада, запуштена шума, — још жалоснији читав народ, у коме је много нодивљадих, неваспитаних, необразованих грађана, људи, деце. Тешко њему, изумреће! Па смемо ли допустити да нагаа земља, наша отацбина буде тако жадосне судбине?! Нс! Зар да она земља, која је преживела и покодебала дивљачку незајажљивост најбешњих светских тирана, која је мадим, уским, ади чедичним прсима својим одбида бесну наваду дивљих Османдија и обезбедида сдободан, кудтуран и спокојан живот занаду, — том кудтурном, ади, ах! мадо захвадном западу, — зар да та земља изумре, пропадне, од нехата и немара својих рођених синова, своје деце, рад којих је много жртвовада, док им није извојевада најслађи дар земаљски човеку, — дада им сдободу!.. Не, деца њена не смеју бити тако незахвална! Отац, мајка и шкода враћајујој дуг.. . То су три васпитача, три моћна заштитника духа и теда... Они се допуњују, удружују, сједињују, да учине човека човеком, а Србина Србином, да живот учине срећним, задовољним, корисним... .Ђубимо оне који нам срећу стварају, тедо негују и штите, а разум богате неисцрпним даровима науке и просвете!... Поштујмо и водимо оне, који у нама пробудише то највише, најсветије, најидеалније осећање: љубити — волети, на коме се оснива срећа појединаца, срећа човечанства!... Па ко има више могућности да ради на срећи свога народа, на срећи човечанства, (макар и у најужим границама,) од просветног радника, од наставника? Он треба да да оно што нису биди кадри да учине отац и мајка. Он треба да схвати вредност свога нозива, па домаћем васпитању придружи васпитање, које школа даје. Васпитач треба да свога васпитаника учини моралним и просвећеним човеком У колико више имадне успеха у томе, у тодико више заслужује захвалност својих васпитаника, своје земље, човечанства ...