Prosvetni glasnik

214

црооветни глаоник

4 имају и дечака. Шводска, Норвешка и Финска делнмично су с успехом увеле заједничку насхаву. У Великој Британији елементарна је настава у Шотској скоро свуда менговита а у Инглеској и Белсу у већини, у Ирској опет скоро свуда подвојена. Од 6209 виших шгола у Инглеској било је 1897. године 1078 мешовптих школа. 0 заједничкој настави у Италији иише Ренцо Фурлано: „Ја сам многе учитеље, који су заједнички училп мушку и женску децу, распитивао за непријатности, од којих се неки боје као последпце мешовите школе, па ми пи један није нипгта казао о том. Ја нисам нн чуо, да се у нашим многобројним мешовитим школама ко тужи на оно зло, кога се тако јако боје противници новога система". У допуну овоме, што смо узели из немачког часописа „БеиЂзсћев Ггић1шд", 1907, бр. 1 (стр. 44'—45), да додамо мишљење још једнога немачкога школског човека. Под натписом „Ет ^Уог1; гиг СгетеГпзсћаЛбегггећипд" у 3. бро.ју истога часокиса (стр. 148—199) А. Залтен (А. уоп 8а1*еп) вели у главном ово: Заједничко васнитање деце у Немачко.ј имамо у селима и малим градовима у народним школама, норед одвојених мушких и женских школа. Тек у великој школи одет седе заједно младићи и девојке. У другим је земљама другачије. Тамо је за времена постављено питање: Треба лн одељиваие мушких школа од женских оетавиги и даље или га укинути? Ово снорно питање има, као обично, две стране, теориску и практичну. Мишљења у овом питању се разидазе; али у борби за једно или друго мишљење треба ствар испитивати од случаја до случаја а не на нитање одговорити кратко: да или не. Једини практични случај, који треба узети у обзир а који се на жалост често предвиђа, јесте тај, да дево.јка уопште за време година развијања, дакле око 12. —16. годпне, знатно надмашује дечака но дару схватања, подобности прилагођавања и јопг у другом чем. Ну дечак може то да надокнади у кратком времену и да духовно и телесно надкрили женски р.»д. Ми смо за завођење заједничкога васпитања по народним, средњим н великим школама. Усиеси, који су се добили нарочито у Америци, Инглеској и Норвешкој и које показују и немачки покушаји у Баденској, Виртембершкој и Олденбургу, управо су докази за то, да свиће ново време, у ком мора пестати старих начелних двоумица. Што со озбиљно узима с неке стране, да се у селима дешавају „извесни случајеви", сасвим .је тесногрудо и кратковидо кривити за то школу п нарочито заједничко васпитање. Кад би се одједном у сеоским школама одвојили мушкарци од женских, можемо бити сигурни, да ће се ти „случаји" пре умножити а не умањити. За то нам дају доказа искуства из великих градова. Школа може, а томе пре свега и тежи заједничка школа, само подићи м о р а л н о г л е д и ш т е код ученика, и то не само тиме, што ће се дечаци подстицати, да не допусте да их девојке баце у засенак и тако ће се понашати, да им владање не служи на срамоту. И искуство из Немачке говори за заједнички рад. Имамо од искусних школских људи толико много повољних извештаја о заједничком васпитању, да слободно можемо унети заједничко васпитање и у средње школе, н ту можда пре но што је у народним школама. Треба само пазити, да заједнички раде мушке и женске наставничке снаге. Сем тога,, према садашњем немачком школском систему, најподеснија средња школа за женскиње била би реална гимназија. Реалистичка средња школа, тј. школа којој је задаћа давање практичнога знања, за женско је образовање најзгоднија већ и због обзира на позиве, којих се женскиње лаћа.