Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

257

веде, и новад и време све оде на децу. Друштва, састанци, изази, код жена овога типа играју гдавну улогу. Напослетку долази трећи тип, то вам је кућа у којо.ј нема домаћица већ госпоје, собе су остављене собарицама, кујна куварици, двориште момку. У јутру кад устане пита мдађе кад је господин отишао у канцеларију, и да ли је сем црне каФе још што добио. Пожали се како је уморна, и како вечерас онет мора да изиђу па ће можда опет остати до три или четири сати јутра. Тек неко доба испадне пред њу неко слабо, суво, неразвијено дете и она га иољуби и омилује и пита, да ли је јуче добар био. Да му неколико савета и нреда га опет оној, ко .ја .јој га .је довела. Пожали се по кад кад како нема новаца и како је толико и толико динара синоћ проиграла, преда својој поверљивој девојци који прстен, гривну или што друго, да иде и заложи у банци, а имаи таквих случајева по кад-кад, да госпођа по тој истој поворљивој девојци пошље и певерљиво писмо : „господину", у коме му јавља тужну вест да је синоћ онет изгубила на картама и да увек губи, кад он иије у друштву. Нада се да ће вечерас бити, има нешто важно да му К&Ж6. Дакле, ако варош према селу односи победу у погледу интелигенције, ондавеће варошиодносе је премамањим, а престоница онет односи главну победу. Основна идеја која се провлачи кроз живот ових разних градова, јесте тежња ка што јачој интелигенцији. Идеално образована жена сматра се она, која блешти својим разумевањем и нарочито својим укусом. Област образовања јесте увек уметност: лепа песма, леп концерат, драма, опера, итд. пајомиљенији су предмет разговора жена нарочкто последњега типа. Чути или видети што, нарочито у области уметности, мала је жртва разменити ноћ на дан. К томе долазе нарочити укуси и разумевање у намештају и тоалетама, те теме у чисто женским друштвима остају неисцрпне. Из овога ни.је тешко видети да у колико се уздиже љубав ка уметности и животу ван куће, у толико се она гаси према кући, мужу, деци итд. Жена иоступно долази до идеје да је она сама за себе индивидум, она хоће да мисли и осећа н у том погледу веома јој тешко падају ограничења било чак и од деце. С тога и децу махом женску предаје заводима, док не стигну да их може „изводити". Баш и према мужу не осећа се најпријатније, тај брак јој ставља такође нека ограничења, но напослетку све то задовољство пеко мора плаћати, ту је муж, он се мора трпети. Но сем сеоског и варошког обдика живота има још један, који се битно разликује како од једног тако и од другог. То је модерна жена, која полаже право на будућност. Основан њен захтев јесте тежња за интелигенцијом. Она се више не задовољава средњим образовањем, уметност за њу нема толико дражи, она тражи науку, тражи да јој се отворе врата свију Факултета, да би јој се за тим отврорида врата