Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАНА

261

основних мисли Ниче-а. Јер на који би се други начин и могло објаснити Судерманово резоновање у сиису „Ез 1еђе Лаа Еећеп' о греху где веди; в 8ипс1е? 1сћ тее188 топ кетег 8шн1е, с1еш1 1сћ сћаз Ве§1;е, чаз 1сћ аиз тетег Ка1иг ћегаизгиШп уегтосћке. 1сћ ћаће т1сћ 1исћг уои Е1егет 81Меп§е8е1;2е гегћгесћеп 1аззеп тео11еп". И зар ово ни.је порицаае свакога морала? Напослетку шта нам показује и уметност? Њена посдедња творевина јесте: сецесионизам. И зар то није духовно чедо те исте декаденције? Сецесионизам је примена тих истих принципа: „све је дозвољено", ,нема никакве норме; као што и у практичном животу нема никаквог морала и никаквог греха". Дакле, главна оддика живота заиадних народа јесте декаденција. Њихове су моћи у опадању, то нам показују најновији покрети у обдасти духовних творевина. Питање би сад бидо у томе, шта жена има заједничког са тим појавама, шта она ту може да дода иди измени? Жена на нољу народног живота има веома важну удогу. Нрирода је њу одредида. да буде мати и да као такова држи у својим рукама живот потомства. Од тога каква ће жена бити, са каквим ће погдедима ступати у живот, какве ће врлине и пороке развијати зависи и какво ће потомство бити. До сада је бар бидо да мушки под креће кудтуру напред, али она је постајала животна тек онда, кад је жена усвајада, на основу ње израђивада традиције и њима занајала потомке своје. У том иогдеду може се рећи да је она увек дедида судбу мушкога пола, или боље рећи народа свога. Онајецветала и напредовада онда, кад је живот народни у цветању бивао, и венуда онда кад ,је живот био у опадању. Не треба заборавити да кад жена вене са њом вону и свп дарови, које она човечанству може пружити. Као најосновније мерило вредности жене у животу друштва сдужи редовно: рођење деце. Да је запад збиља у декаденцији, у том погдеду, довољно јо да наведемо за пример Француску. У 1881 години родидо се 937.057 деце, а у 1895 год. родидо се 834.173 деце, дакде, за 14 год. мањак у 102.884. Много боље али ипак у онадању стоји број новорођених и у Немачкој. Но 100.000 становника године 18(39 било је 406 новорођених, на исти број становника 1880 бидо је 391, а год. 1899 бидо је 371. Но за једну нацију кодико је важно бројно принављање подмдатка, не мање је важао и подизање његово. Ми за данас бар немамо боље установе од породице. Отуда се она и сматра као најидеаднија установа за гајење порода. Отац и мати два су неизбежна Фактора одређена кодико самом природом, толико још и ради олакшања свију тешкоћа и препрека, којесто.је на нуту ири гајењу подмлатка. Отуда не даје нам много наде оно подизање, где један од родитеља, недостаје. Али шта тек можемо рећи за децу, која се роде ван брака,