Prosvetni glasnik

294

ШРОСВЕТНН ГЛАСНИК

1. Премештање целокулне обавезне наставе на ире додне с увођењем „кратких часова" од 45 или 40 минута. 2. Смањиван>е домаћих радова укидањем писмених домаћих задатака у нижими средњим разредимааограничењем њ и х о в и м у в и ш и м р а з р е д и м а. 3. Одређивање једнога данапосле поднезаигрусаослобођењем од домаћих радова за дан после тога. Ради објашњења и оправдања поднесених предлога даје се ово: Уз 1. — Крој наставних предмета и наставних часова тако је велики, да ће с.е само обавезним предметима, заједно са гимнастиком и хорским иевањем, за 5—6 часова недељно прекорачити време од 30 недељних часова, које нри неподељеној настави стоји нре подне на расположењу. Узимање и времена носле подне за овај вишак штетно је опет за оне предмете, који се уче по доброј вољи, а доноси са собом и друге неприлике нарочито у већим градовима. Смањивање броја предмета и броја часова тешко се може избећи за дуже време, али се и не може извршити без већих измена у наставним плановима. Једно лакше средство за иомоћ је у тако званим кратким часовима о чијим се новољним успесима ближе може наћи у 38. извештају реалне гимназије са гимназиским одељком у Карлеруу (1906.) У Стокхолму се предаје од 8—1 часа у кратким часовима од 45 минута са три одмора по 15 и једним од 30 минута. Још краћи часови од 40 минута показали су се тако добри у гимназији у Винтертуру, да је гаколски савет после 1 '/ 2 годишњег искуства на једногласну жељу наставничкога особља 19 ов. мес. одлучио такође једногласно, да винтертурском ошптинском збору препоручи, да коначно заведе часове од 40 минута. Као добре стране овога рада наводе се: мањи умор. већа и равномернија пажња и прибраност, повећана радна подобност и већа умна свежина баш # у свих 5 часова ире иодне (т.ј. скраћених часова). Код овс је уредбе могућно време од 8—12 часова поделити на пет скраћених часова са просечно 10 минута одмора између њих. Тиме би се с једне сгране избегао нарочито у великим градовима досадан иочетак у 7 часова лети, а с друге стране могао би се добитн свргаетак обавезне настава заједно са гимнастиком и певањем у нижим разредима до 12 часова у подне а у средњим и вишим разредима, употребивши пети час (12. 10—12.50), још пре 1 часа. Да се нрописани росултати наставе могу постићп и за мање времена но до сад, доказује уосталом и та околност, што број недељних потпуних часова у свкма разредима у баварским гимназијама (246) заостаје од прилИке за 50 од броја часова у ирускнм гимназијама (295). Уз 2. — Код садашње поделе часова и време после подне тако .је заузето обавезним и необавезним часовима, да ученик често одлази из школе тек у 5 или 6 часова. Ако одбијемо време нотребно за одлазак у школу и из школе, за ручак и вечеру, за одмор и потребан рад, онда за домаће радове остају уопште само вечерњи часовн. Ово мора са раним почетком наставе пре нодне у толико пре довести до сувиганога напрезања због скраћивања сна, у колико се вигае ученнк нри спремању својих домаћих радова одупире и сувигае обичној примени средстава за обману. Бага савестан ученик излаже се отуда опасности, да поднесе непотпуно израђене домаће радове и да у настави изостане у свежини и радној потребности. Већ из наглагаених незгода се види, да и распитивање код ученика не даје јемства за одржавање прописанога максималног времена код домаћих радова, и да се домаћим задацима у већини случајева не постиже васпитање за самосгалан рад. Због тога се може желети, да се без повећања градиваза меморију у нижим и средњим