Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

ФИЗИОЛОШКА ОСНОВИЦА ВАСПИТАЊА Д-р Паја Р. Радосављевић — Њујорк

1п а11 Ље ћц*ћег ргосеааез оГЉе 1згаш « г е 1Ш184 гесо^шге 1ћа4, пп пегтоиа та4епа1 а4 аП еуепЈз, асНоп с1е(егттеа а(:гис1иге, теапт^ ћу а4гис4иге то1еси1аг аггап§теп1 ап(1 ШарозШоп. — ТЈ-г. М. ЈГовГег Тиа4 аа тиаси1аг ехегс1зе саиаеа аи јпсгеааеД ^го^Љ оГ тизси1аг Сћге, зо ге»и1а(е(1 теп4а1 ехегсјае тиз! (Јеге1ор апс1 а(;геп^Јћеп (ће Мзбие о! 1 4ће ћгат. —■ Е-т Шс КепЛгЈеЈс <& Ђ-г ВпоАдгазз I Стара Педагогија веди, да се вастштање састоји просто у модиФикацијама, које су нематеријадне прнроде. Та је теорија донијела многе забуне и многе штете како у индивидуадном тако и у социјалном васпитању. Према овој старој теоријн нематеријадно никад не стари; оно се може васпитати прије или касније. Из тога су се развиди најкуриознији педагошко-дидактички принципи, као што је на придику овај познати рецепис: „Никад није доцкан да се иостигне оно, што би човјек жељео!" Данашња научна Педагогија игнорира оваке шпекулативно добивене норме. Бдиже је истини кад се каже о бидо ком створењу, чије више знање зависи од сензоричке основнце, иди другим ријечима, од модиФНкација нервних ћедија: „Увијек је доцкан да се иостигне оно, што би човјек хтио да буде".