Prosvetni glasnik
404
11РОСВЕТНИ ГЛАСНИК
И проФ, Ебингссаус чинио је нозиате и досадне и тешке експерименте о памћељу. И ако је он ове опите сам на себи обављао, то су они ипак довољни да покажу, како се умарање дако јавља и како енормна врједност вјеџбааа алтернује са дугим периодама уморности. Американски аутор, д-р Волтн, који Је на ђацима од 8—15 године штудирао намћеље за извјесне серије простих бројева до 9, нронашао је да меморија расте с годинама, и то како у погледу на тачност тако и у пог.геду на репродукцију бројева. Ово унапређење центра.ших ћелија показује еквивалентну модиФикацију у моторним елементима. Григореске је такођер испитивао серију дјеце испод доба, што је мадо час поменусмо. Он је хтио да одреди дјечију снагу у притискивању с руком, као што се то може врдо лијепо испитивати на мадој и практичној справи динамометру, коју би требада свака шкода да има, као што је то скоро свуда сдучај у шкодама Сједињених Америчких држава. Та справица, се може наручити и у Л.ајпцигу (Е. 21ттегтапн, ЕтШепбкгазве 21). Гезудтате Григорескових експеримената показује ова табдица:
— — 5 о р< РЈ л=
д
0
Б
А
Сиага ирптиска у кидограмима
1
7 годпна •
12-21
2
8 » •
13-97
3
9 »
16-52
4
10 » •
19-17
5
11 ,> •
20-58
6
12 » •
20-97
7
13 » •
22-13
8
14 ,> •
27-21 ■
9
15 » •
33-04
Фигура што изражава снагу притиска за сваку годину нросјечна је вриједност од 100 случајева. Како бројеви казују за вријеме између 14. и 15. године опажа се знатно растење снаге, што износи исто тодико кодико за првих седам година. ПроФ. Уиншии у своме сувременом чланку ,Тће Аи1оМо§тарћу о!' а б !геп§Ш Зеекег" износи један врдо интересантан примјер јанања снаге у позније доба живота. Његов је сдучај врло необичан, ади је овдје од интереса Факат, да су оваки успеси обично смјешани резудтати како у погдеду на мишићне промјене тако и у погдеду на промјене центрадног нервног система, на чим се позније успјеси јављају у животу тим је више одговоран центрадни нервни систем за њих, ради чега мишићи постигну брзо границу свог растења.