Prosvetni glasnik

426

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

брану канона у јсдном правцу, дотде нх се ништа не тичу кривнчна деда и здочини које њима на очигдедврше поједини партиски свештеници, о којима јавност водн и водиће најстрожијег рачуна. У тим стварима наше црквене старешине тако се понашају, као да се ти здочини дешавају тамо негде у Африци, а не у њиховим епархијама. Зар се посде тога не може сматрати као природан закључак да, људима који неће иди не умеју да чувају као светињу оно, за што су погдавито и позвани, треба одузети свако право мешања онде где је њнхов утицај у најбољем случају — издишан. Ако би се усвојило ово гледиште, онда би цео 61. чдан закона о средњим шкодама отпао, пошто му је сва тонденција и бида, да сидом нагна проФссоре веронауке да ступе у свештенички чин. Кандидати Богосдовља постављади би се као и остади наставници срсдњих школа Краљсвим указом а на нреддог Министра просвете и црквених посдова, а никако по нристанку епископа. у чију се епархију наставник поставља или премешта. Члан 78. може и даље остаги, само би требадо прецизирати всдичину хонорара, — те би цео члан гласио овако: „У недостатку кандидата с нроФесорским квадиФикацијама могу се за учитеље хришћанске науке у средњим шкодама поставити свештена дица с месечним хонораром од 10 динара за сваки недељни час\ Ове би наставнике предлагао наддежни епископ преиа чд. 37. закона о црквеним вдастима. Сав.ч Ђ. Раореновпк свештеник, проФесор