Prosvetni glasnik

НАУКЛ 11 НАСТАВЛ

дје .хотворна она у буђењу сличних реакција у својих сусЈеда, па на тај начин она тај свој дух инјицира у дух васколике заједнице, који је и нређе био само просто искуство појединаца. Овдје лежи важност оних друштвених чланова, који се разликују од просјечности својих другова: ова се варијација показује у свим правцима, како у погледу конзервативном тако и у погледу деструктивном. На пошто обје половине не могу имати једнаке случајеве у трајању, то су они обоје врло велике силе за модификовање комуналног живота. Данас као и одувијека дозвољено је члановима велике већине да ухвати само један Фрагменат из знања свога доба, и то с нагласком својих пређашњих свеза и са нешто својим садањим стањем. Тај малени дио треба сада освијетлити са толико моћи, колико му је то „судбина" досудила. Да се уса,врше ове моћи напрезања оне се морају управнти у онај правац у коме је реакција најбоља. Само тај начин образовања навикне и редукција душевне Фрикције, а посредством концентрације, оствариће вазда главне објекте Формалног образовања. Шире знање чини да смо ближе већем броју идеја, ал' то је рше припрема за случајне надражаје него ли припрема за непрекидне иотешкоће, јер начни реакције, контрола и метода усавршавања средства су, номоћу којих се постиже бдагостање целокупне заједнице, то је директно утјецање кроза „васпитни медиј". Извјештаји ентузијаста показују да се нада од времена на вријеме ограђује и чува, да се Формадним васнитањем може много помоћи свима, и да се Фундаменталне промјене могу учинити у самоме човјеку. Ниједан не пита за добро што је нроистекло из овог напрезања, већ у колико се људски организам могао модиФиковати искуством. Знање долази, јер су препријеке за њим у великој идеји споља, но, мудрост, као и нрије и надаље оклијева, на још и сад окупира своје мјесто као лабаво дјело баланцирајућег мозга. Ми осјећамо, да ће покољење од више генерација, чији ће преци бити потпуни, имати један нервни сустав, који ће бити сходно модиФикован, јачи, с већим реакцијама, више точнији у својим испољавањима, а по свој прилици да ће се он и развијати кроз дужу периоду, ради чега ће му се продужити и иериода његовог прилагођивања или адаптовања. Разумије се, да се за ово мора наћи евиденција, што је ствар будућности. XV. Ми смо на свршетку. Ну. прије него што завршимо овај чланак да нарочито истакнемо некоје точке, које су од битне вриједности по васпитање и наставу: 111'Осветнн гллснш;. II. књ.. 1. св. НН>7 32