Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДЕО

653

да су у ма којој школи држани ванредни часови лепог писања ученицима старијих разреда (III—VIII), нити иак игде има и једне речи о горњој ствари. Није потребно на овом месту објашњавати вредност лепог рукописа, али је у толико потребније озбиљно препоручити управи те школе и њезином наставном особљу, да о овоме воде што озбиљннја рачуна и да свим средствима настану, да се рукопис код појединих ученика, код којих је он ружан и нечитак, што пре поправи и дотера, У овом циљу поред наставника лепог писања много могу учинити нарочито они наставници, из чијих се предмета дају писмени задаци, јер они могу оцењујући садржину самог задатка, обратити пажњу и на рукопис, те дагати потЈребна упуства о његову поправљању. За постигнуће истакнуте сврхе стоје школи на расноложењу и друга средства. Тако би за ученике старијих разреда, поред поука које им буду давали наставници за поправљање рукоииса, ваљало одредити још недељно један или два часа за лепо писање по упусгву и под надзором самог наставника лепог писања. Ови часови не би се морали држати за сваки разред понаособ, већ би се могле правити групе, а тим би се уштедело у времену, јер се броју часова за обавезне предмете не би додавао и велики број ових часова за вежбање у лепом писању. У нижим разредима требало би увек држати по зидовима приковане таблице (прегледнице) за лепо писање, којеје издада Државна Штампарија по одобрењу Министарства Просвете. Из горњега излагања јасно је, шта се жели постићи овим расписом. Верујући, да и ви и сви наставници увиђате васпитни значај и нотребу неговања лепог писања у средњим и стручним школама, ја вас иозивам, да са свима наставницима најозбиљније на овоме порадите и о успеху ме известите.

Директорима средњих школа, Унравитељима учитељских школа, Ректору Богословије Св. Саве Раеписима министарства просвете и црквених послова ПБр. 4485. од 5 марта 1898. године ПБр. 17689 од 25 новембра 1903. године и ПБр. 3702. од 15 Фебруара 1905. године обраћена је пажња управи и те школе на гимнастичка в?жбања наше школске омладине, и тражено је да се о томе води што озбиљнијег рачуна, имајући на уму да је ученицима нотребно што више кретања како у друштву са друговима тако и са наставницима под њиховим вођењем и надзором. Међутим, јасно је, да се до данас о овој доброј намери министарства често водило врло мало рачуна, о чем нарочито има доказа у штампаним извештајима о нашим средњим школама за школску 1906—7. годину, (види преглед у Просветном Гласнику, св. за месец јули 1907 г.). који показују да поједине школе, односно њихови наставници, у току једне целе школске године нису ириредили са својим ученицима ни једнога излета у околину, а међутим зна се, да се на

ПБр. 14970 17 септембра 1907

Министар дроевете и црквених иослова,

Анд. Николић, с. р.