Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

659

Често пута чињене су и такве преставке, да треба експериментисати без предубеђења, тј. унапред утврђена мишљења. То није могуће; лотад би сваки оглед, не само био узадудан, без ресултата, него бисмо, врло лако, могли доћи и до таква неосновног уверења, — да га не можемо ни извршити. У томе поступку сваки се руководи својим субјективним погледом на свет, од којега се не може тако лако да ослободи. Морамо се ннр. служити говором, међутим сви знамо, да је наш говор прожет самим предубеђењима, и није друкше. То су управо она незнана или нехотна предубеђења, која су много пута опаснија од сви.ју других. Утврђујемо ли, дакле, да зло само погоршавамо, кад пропуштамо друга предубеђења уз потпуно сазнавање? То не мислимо; пре бисмо рекли, да ће се она у такоме случају одржати у равнотежи, да .једно на друго утичу као против-огрови; та ће се предубеђења уопште косити једно с другим; доћи ће у оштру међусобицу, и потад ће пас нагнати, да посматрамо предмете с више разних тачака. То је довољно, да нас учини слободним, објективним. Након свакога посматраног Факта можемо уопштавањем предвидети велики број других Факата или чињеница; само не смемо уз то губити из вида, да је управо први Факат истинит, а да су сви други само вероватни. Али, ма како да смо привидно утврдили неку претпоставку, хипотезу, ипак, нисмо никад аисолутно сигурни, да ћемо је и експериментом утврдити, кад бисмо предузели испитивање у томе смеру. Али, често пута, вероватност је тако велика, да њоме можемо бити задовољни у пракси. Боље је, дакле, нешто претпоставити и без апсолутне вероватноети, него, што рекли, узалуд по магли лутати, лаћати се огледања без ма какве претпоставке. Стога, дакле, не треба никад исиуштати из руку неко истраживање или испитивање, само ако нам је за то дата згодна прилика Али и то стоји, да је сваки експерименат дуготрајан, и нрилично потежак; научни су радовп многоврсни и многобројни а, уз то, и број Факата које бисмо имали унанред да одредимо — необично је вс-лики: сразмерно тој количчни свакад ће бити незнатно мањи број непосредних испитивања, која бисмо могли предузети. И оно, што бисмо на томе путу могли у најмању руку непосредно постићи, морамо за се искористити; стога, сваки оглед мора бити тако удешен, да нам унапред допушта нретпосгавку највећега броја Факата, с највећом мером или стуињем вероватности. Тај се задатак састоји или огледа, тако рећи, у томе, да снага коришћења наше научне махине буде што јаче увећана. Нека нам читалац допусти, да на овоме месту поредимо науку с неком књи;кницом ко.ја се непрекидно богати новим књигама и списима; рецимо да њен књижничар, ко, при Богу, наш државни 44*