Prosvetni glasnik

658

КРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Не, то је немогуће; то би толико исто значило, као кад бисмо порицади битни карактер саме науке. Научар треба да учини распоред у своме послу; наука постаје из Факата, неоспорних чињенида, исто онако, као кад градимо кућу од цигаља и др. потребног градива; адп гомилање Факата, тодико исто није наука, колико ако бисмо мислили, да је гомила дигаља или камења оно исто, што је и нека грађевина. Стога посматрач треба да је пре свега, вичан предвиђању. Саг1у1е је негде у својим списима рекао: „Само је Факат значајан". Знамо, да има добрих и лоших огледа, експоримената. Ови се лосљедњи узалуд гомилају; кал бисмо стотину или хиљаду таквих огледа учинили, њих би ипак само један рад некога правог зналца или мајстора, какав је нпр. био Рав^еиг, предао вечноме забораву. Али Саг1у1е не беше тако схватио. Факат је Факат; ђак је, редимо, прочитао неки број на своме топломеру, на то му није било потребло неко велико знање; али и уз то, он је прочитао број и, кад је реч о Факту, онда је и то тако исто нека Фактична истина. Шта је, дакле, добар оглед, експерименат ? Свакако мораће бити онај који нас упознаје нечему другом а не неком усамљеном, изолованом Факту; такав. дакле, који нас упућује на неко предвиђање, тј. који нам допушта уопштавање. Из овога, дакле излази, да је без уопштавања немогуће предви.ђање Оне исте погодбе, под којима у некој прилици опершпемо или ма шта послујемо, неће се никад истаћи нонова у једно време и у оном истом поретку. Посматрани Факат неће се, дакле, подруг одиграти; само је једно, што бисмо могли утврдо одржати, — да се под аналогим ногодбама може појавити и неки аналоги, слични Факат. Да бисмо, пак, нешто предвидели, морамо се, у најмању руку, послужити аналогијом а то ће рећи опет: уошптавати. У томе поступку и уз највећу опрезност, ипак, морамо нечим допуњавати, интерполисати; оглед нам пружа само неки одређени број усамљених, изолованих тачака, — њих морамо свакако повезати неком непрекидном повлаком, линијом и тако ћемо доћи до правог, истинитог уопштавања. Али у томе ноступку могли бисмо отићи и даље; она крива повлака коју бисмо потад повукли, пролази по средини између посматраних тачака а тако исто и поред њих; не пролази, дакле, кроз саме те тачке. Према овакој погодбеној нрилици, не бисмо се смели ограничити само на то, што би експерименат уопштили, него бисмо га морали и да исправимо; и Физичар који би пропустио то да учини, који би се, дакле, задовољио лосве нагим Фактима, — био би управо присиљен, да изусти по све чудновате законе. Сами, дакле, наги Факти — не могу нас задовољити; стога нам је неоспорно потребна нека сређена или, још пре, организована наука.