Prosvetni glasnik

690

11РОСВЕТНИ ГЛАОПИК

буде делао сразмерно изменути. Буде ли тај осећај послушности бојазан, онда ћете, као у већини оријенталских држава, наићи на бруталност деспотизма, на мучења, на експлоатисање држављана, на роиску понизност, на необезбеђену сопственост, на опадаље производње, на жену роба и на харемске обича.је. Буде ли пак тај осећај послушности поникао на оном инстинкту дисдиплине, дружевности и части, онда ћете наићи, као у Француској, на савршену војничку организацију, на лепу административну хијерархију, на недостатак јавнога мњења као и на ратне патријотске испаде, на поданичку посдушност као и на револуцијонарну нестрпљивосг, на сниходљивост улизица али и на поносити отпор, на пријатност конверзације и друштва али и на породичне непријатности, на једнакост супружника ал' и на несавршенство брака, обоје међутим условљено законима. Ако пак тај осећај послушности буде имао за основу инстинкт потчињености и идеју дужности, видићете, као што је то код германских народа, безбрижност и срећу брака, чврсту основу домаћег живота, позни и несавршен развој друштвеног живота, урођено поштовање према положају и чину, сујеверност према ономе што је било, одржавање друштвених неједнакости, и по природи и по навици ноштовање закона. Тако исто према томе што се подобност за опште идејеуједној раси мења, мењају се такође и вере, и вештине, и ФилосоФИЈа. Ако је човек но природи склон оним широким консепцијама света и васионе, а у исто време, нервозном деликатношћу свог надраженог организма, еклон да их брка, онда ће, као оно у Индији, да масама никну оне џиновске верске креације, оно сјајно цветање дугих и транспарентних епопеја, онај чудни сплет суптилних и Фантастичних ФилосоФија, које су све тако везане једна за другу и тако сличне, да човек на први ноглед може, према њиховој величини, боји и нереду, видети, да су све то производи једне исте климе и истога духа. Ако, на против, човек од нрироде здрав и еквилибрисан, својевољно ограничава простор својих консепција, да би их боље разумео, онда ће, као у Грчкој, нићи једна теологија вештака и приповедача, разни богови биће одвојени од ствари и још од почетка даће им се изглед солидних људи; осећај јединства у васијони биће скоро сасвим збрисан, и чуваће се још једино у оној магловитој помисли на судбу: философија ће бити попре Фина и збијена но величанствена и систематска, и сведена на високу метаФизику, али несравњена у логици, софистици и моралу; поезиЈа и вештине својом јасношћу, природношћу, истинитошћу и лепотом, превазићи ће све што је дотле постоЈало. Буде ли пак човек сведен наконсепције ускога обима, без икаквих спекулативних Финоћа, а у исто време буде занет једино практичним пословима, онда ћемо, као што је у Риму било, видети рудиментарне богове, проста празна имена којима су обележаване најмање ситнице