Prosvetni glasnik

ОЦВНБ И ИРИКАЗИ

697

ни ономе правду, него ствари нроцењује потпуно самостално, по своме нахођењу, које је готово свуда разложно и оправдано. Он свуда наводи и туђа мишљења и верно их цитира, па онда нроцењује умесност и оправданост њихову. И већ по пиецима које цитира, ви ћете видети, да је он потпуно сувремен и да стоји на висини данашње науке о васпитању. А републиканац од главе до пете, сдободан од свих предрасуда и политичких и верских, он и све етвари процењује по њиховој правој вредности и свакој додељује њено право место. И ако не спрема ни хришћанина, за онај свет, за онај живот вечни, ни космополиту, за цео свет, за човечанство, него Француза, да живи у овоме свету, за себе и своје и Отаџбину своју, опет не заборавља. да тај Француз његов ваља да буде умом нросвећен, срцем упитомљен а душом узвишен и изван овога видљивога света, тамо у регионе таме и мрака, до којих наше духовно око не може донрти и у које ћемо сви отићи. С тога и ако је против заблуда верске наставе, он никако није иротив праве религије и истинске побожностн, јер то човека уздиже. Зато много полаже и на правилан телесни развитак и здравље, јер без овога не може бити ни правилног и потпуног живота, ни правилног, свестраног и дубоког развитка душевнога. Отуда, Компејре обухвата ове делове васпитања: физичко, умно и морално. Физичко је истина обухватило само 22 стране, али је ту исцрпено готово све што наука о васпитању има о томе да каже, после Физиологије и Хигијене. Умно је васпитање обухватило 130 страна п ту се говори: о општим принципима, о развијању чула, о неговању лажње, памћења и уображења, и о способностима мишљења, расуђивања, уопштавања и извођења или закључивања. Морално васпитање обухвата: неговање осећања, морално васпитање у ужем смислу, вољу, с.1ободу и навике, и виша осећања: естетично и религијско васпитање. У другом делу, који он зове Практична Педагогија, говори најпре о методама уопште, затим о читању и писању, о очигдедноЈ настави, о предавању матерњег језика, историје, земљописа, рачунипе, геометрије и јесгаственице, о моралу и грађанском образовању, о цртању, музици и певању, о другим радовима у школи, о наградама и казнама, и на нослетку о дисциплини уоиште. Еао што се види, ово је посебна или примењена наука о васпитању, Дидактика или Методика и овим је обухваћена цела наука о васпитању. Излагање је кратко, да не кажемо лаконско, и на много места читалац би пожолео да је писац још говорио. Оно је и јасно, како само Французи могу најтежу и најапстрактнију ствар упростити и учинити је приступном и најобичнијем разуму. Оно је и убедљиво, јер је самостално и основано на ономе што већ знамо. Примера ради за ово, да наведем читаоцима само последњи чланак о дисциплини, који је најтежи и који се зове „виши задатак дисциплине."