Prosvetni glasnik

48*

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВВТНОГ САВЕТА

723

2. Друга тешкоЛа за успех овога предмета лежи у великом захтеву наставног ирограма. Може се рећн: не захтева се више него што се тражи код других народа за децу истог узраста. Али, у томе, може бити, и лежи главна цогрешка оних који су овај ирограм састављали. Они су се обзирали на количину наставног градива, али нису водили рачуна о могућности његова извођења. Овакво и оволико наставно градиво, како се тражи нашим програмом, захтева богату геограФску литературу у делима и картама. Оне земље, где тога материјала има у стању су такав програм и остварити, ми га немамо и онда нам је захтев идузоран. Главни Просветнн Савет је увидео оскудицу у материјалним срествима за геограФску наставу, што га је н навело да распише стечај за израду Атласа Краљевине Србије и Сриских земаља. Нама се, леђутим, чини: да није тим погођен редован иут, који би водио систематском бољитку наставе овога предмета у основним школама. Атлас је ручна књига за ученике, он служи да децу, код куће, иодсети на оно што им је у школи нредавано. Настава не почива на Атласу, нити се наставник у предавању може на њега ослањати. Атлас не даје ни метод, нн матернјал, ни очигледности у настави. 0 свему томе треба се раније иостарати него о Атласу. Он је и у картограФским наставним срествима друга инетанција. Главно је имати добру, прегледну и разумљиву, зидну карту, на којој ће се изводити настава овога предмета, а Атлас би дошао као, у неколнко, луксузна ствар, и био би само такав од користи, кад би се извео да у минијатурн цредставља Србију у истом маниру каквим је њено земљшпте представљено на зидној (школској) карти, управо да се зидпа карта огледа у Атласу. Ми такве карте немамо. Све школске карте наше Отаџбине не дају ни у најкарактеристичнијим потезима слику Краљевине Србије. Оскудица у нравилно изведеној карти наше Отаџбинене не зависи, у нехолико, ни до чије воље. Што већ немамо добру зидну карту, па и Атлас за нашу земљу, не лежи у оскудици стручњака и њихове добре воље, већ у томе што су они свесни немогуИности да се до тога може доћи. Србија ће тек онда бити у стању да ту оскудицу подмири, кад се изврши тачан триангулациони премер њеног земљишта и кад се тај материјал среди и картира. Досадашњи привремени типограФски цремер дао нам је, у многоме, несигуран и несређен материјал, којим се школска картограФија није могла корисно послужити. Сав развитак и напредак картограФије темељи се на богаству геодетског материјала неке земље. Кад се то има, онда су непотребни званични коикурси, ни за карте, ни за Атлас. Код других, у томе погледу напреднијих, народа, све је то потекло приватном иницијативом. Званични конкурси, у иатријархалној маси, могу и лаике навести, да се реше на тегобан н несавладљив посао, који они и не разумеју. Такав је случај и са г. Вемићем. * Г. Вемић је питање о стварању Атласа Краљевине Србије репшо на начин, који се у картограФији сматра као бесмислица. У картограФији правилно је кад се од детаљних карата, већег размера, изводе генералне карте мањег размера. Од катастарских планова стварају се специјалне карте, од њих генерллне, а од ових прегледне карте мањег и мањег разиера. То се увев изводи постунно и мора се вешто генералисати. Генералисање се састоји не га«о у избацивању детаља, већ и у спајању индивидуалисапих мор® »лошких облика у тииове, који су карактеристични за представу маса, гомила.