Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА 725

вају узвишења од 300 — 500 м. Исто тако изоставио је једну такву изохипсу између реке Леценнце и Раче. Таквих грешака има између Треботинске реке и Расине; затим између Тоилице и Пусте реке. У карти југозападне Србије иа планини Радопелу, код г. Вемића је последњи васински слој од 1300 до 1600 м., међутим ова планина знатним делом прелази преко 1600 јг . и заилази у слој од 1600—2000 м. као што је означено и на Цвијићевој карти. - Једни исти планински комплекси разлапно су изведени у појединим листовима овога Атласа. Тако нир. планинска група Еопаонпк—Жељин друкчија је на листу IV од оне на листу У. Родоп и Петрова Гора на листу IV нису онакве као на листу V. Лесковик, Озрен и Слеме у листу IV, јако се разликују од тих истих планина у листу VIII. То исго вреди за Еучај и Хомољске планине на листовима IV и VIII. Веома је круина грешка за једног учитеља кад напише да је Потајница планина, као што је урадио г. Вемић. Он је у VI листу написао Потајницу као планину на десној страни Пека, а то је интересантни извор на левој страни те реке. Железничка ируга на Дунаву, што је обележена у прегледној карти, и на листовима VI и VIII, не постоји. Ибар код г. Вемпћа не чини нимало државну границу, међутим је он гранична река за 20 км. своје дужпне. Погрешна је граница моравског округа према Заиадној Морави. Погрешно је ушће Пусте реке. Велика је грешка у деоби Србије. Г. Вемић веома произвољно дели Србију на шест делова — северо-западна, средња, источна, југо-занадна, јужна и југо-источна. У Јужну Србију рачуна крушевачки, тошшчки и нишки округ, а у југо-источну врањски и пиротски округ. То је крупна нелогичност. Кад је уопште говор о јужној Србији, ту се на прво место мора рачунати врањски округ, јер је свакоме познато, да је то најјужнији део наше Ераљевине. Јужна Србија пре може бити без свих других округа, али никако без врањског. Развалине града Сврљига, по коме тај предео носи своје нме, записане су у Атласу именом „Еулине." Еод Алексинца означен је манастлр Љшовац. Тако се зове село, а манастнру је нме Св. Стеван. Куршумлија није на левој, већ на десној страни реке Топлице. Криви Вир је стављен далеко од реке, а треба да је на самој рецн, која се но њему и зове Кривовирски Тимок. Трајанова табла назначена је као „развалине," а то нису развалине, већ табла (Та1ш1а) и сада стоји у целини. Све ово речено вреди за карту Ераљевине Србије. Еарте осталих српских земаља још су много горе. Између њих и добрпх оригиналних карата, које су изведене у истом картограФском маниру, нема ни приближне сличности. Тако на пр: кад се ова тако звана хипсометријска карта Босне и Херцеговине, у г. Вемићевом Атласу сравни са хипсометријском картом тих земаља (размера 1:300.000) која је нзрађена за школску потребу, види се, да између њих нема ничега заједнчког. Међутим би тога морало бити да је израда Атласа извођена на солиднијем темељу. У Босни је г. Вемић учинио две крупне грешке. Чувени град Добој 1 погрешно је обележен, он није онде где га је г. Вемић метнуо. Железница за Вишеград не иде од ушћа реке Криваје већ од Сарајева.

1 Код г. Вемића пише Довој што значи да је задржано датинско »в« из оригинала којим се служио.