Prosvetni glasnik

НАУКД II ПАСТАНЛ

799

5—0000 атома) исто онако нонажају као и један нрост јон. Нагс1у је још нронашао да су кодоиди позитивно наедевтрисани, те се због тога п|)П11.1 аче са јошша, јер су ови негативни. Вредни су нажае радови ОШгГоп-а и других у ногдеду на средства за анестезију — хдороФорма, етра и других, који их растварају слично мастима. Њнхов се утицај на нерве састоји у томе, што задржавају осећаје, умртвљују их —т.ј. задржавају нроцес нервног имнулсп. Нерви су, грубо изражено, јако ФОСФорисане масти у сдабом раствору соди. Да би се иоставио мост од једннх овако важних чињеница до других, бнла је само потребна активна Фантазија, и она се нађе у живом духу проФ. МаИЉете-а. Ако су, говораше он, нерви састављени из суспендованих кодоидних дедића, а дејство се хдороФорма састоји у томе, што растварањем даљих дедића разбдажава раствор, онда је ово процес при ком нерв губи способност да буде надражен. У кодико је разбдажениЈи раствор, у толико је мања моћ спровођеља. А процес надражења се састоји баш у противности томе. Један нерв у тодико боље спроводи и надражљивији је у кодико је ближи гадертном стаљу. А ово се иостнже таложењем кодоидних дедића. И пошто су оии, као што је ноказао Нагс1у, позитивно наедектрисани, онда би бида потребна негативна струја за једно такво тадожење, те би тако негатнвна струја надражида нерве. То је оно што је нашао проФ. МаМћетсз да и бива т.ј. да надражење неког нерва увек подазн са негативне едектричне етрује, катоде. У овоме се чини да имамо довољан доказ за тачност основаности ове теорије. Изгледа као да је овим нронађен пут за потпуно објашњсње нервног рада. Те није ни чудо, што онда један млад. човек од 30 година, који је веома рсвносан, стоји у првим редовима бораца, и нробавља читаве ноћи размишљајући о томе. Тако је радио нроФесор МаМћетсз. Са једним жабљим мншићем, чији моторни нерв беше .још учвршћен једним крајем, предузе д-р МаМћетев, систематску студију раздичитих раствора соди, као што је то радио и проФ. ./1еб, покушавајући да покрене мишић неиосредно без суделовања нерава. Мишићјебио тако обешен, да је нри контракцији покретао један озиб. на чпјем се крају надазила кичица, која нри покрету обележи ударе на једном добошу, који се обрће. Нерв се потопи у раствор. II кад видимо ову направу својим рођеним очима како се тада покреће, пробуђује се у нама неки чудноват оеећај. Ускоро је било јасно, да је д-р МаМћете имао право што је веровао да негатнвни јони покрећу жабљи бут. А њин је утицај исти, бидо да се он врши спомоћу нерава идн непосредно на- мишић. Нерв