Prosvetni glasnik

58*

НАУКЛ И НАСТАВА

866

што сам на овоме конгресу сазнао и на екскурзијама које су том нриликом биле ириређене видео, — изложим што је на.јважније о појави и постанку петродеумских рудишта и о нетролеумској индустрији у Гумунији. При том ћу се, у коллко је за ово моје излагање потребно, послужити и свима публикацијама које су за конгрес биле нарочито спремљене, а у нрвом реду брижљиво израђеним и сваке хвале достојним „Вођем за екскурзије" (6ш(1е с1е8 ехсиг810Пб), затим значајним делом нроФ. Мразека (Јећег (Пе В11с1ип§' Лег гитап18сћеп РекгоЈеитЈа^егбШМеп, обимном монограФијом Д-ра Еделеана Ве ре1го1е гоитат, и конгреским дневником Јоигпа1 (1и Ш-ете соп§гез ткегпа1;1опа1е с1и ре1го1е. 1 Геолошка природа петролеумских слојева и географски распоред петролеумских рудишта у Румунији били су одавно већ предмет многих посебних радова које су предузимали разни страни и домаћи геолози, као: Содиапс!, Соћакезси, Г611;ег1е, 0182С№укј, Раи1, ТЈекге итд. Али је систематско проучавање петролеумских терена предузето тек у најновије доба, када је румунско министарство народне привреде поставило нарочиту сталну комисију за овај посао. Интересно је да је ова комисија отпочела рад у доба кад се у Румунији са истраживањем и експлоатацијом нетролеума највише лутало, али да је сва практична питања оставила на страну, па предузела рад једино у научном правцу, ко.ји је затим бацио толико светлости на целу ирвобитно замршену и нејасну стчар, да је нетролеумска индустрија у Румунији добила ванредно великог нолета. Заиста, благодарећи радовима ове комисије, а у првом реду букурешког проФесора Мразека, затим доцента на лавовском универзитету Тесера, и румунских геолога Атанасија и Мургоча, — данас се може сматрати, да је питање о појави и ностанку нетролеумских рудишта, и о геолошким приликама које су меродавне за истраживање и експлоатацију петролеума, ироучено у Румунији боље но игде на другом којем месту. Овојејавно истакао на конгресу делегат савезних амернчких држава Др. Давид Деј, шеФ одељења у американском геолошком заводу за проучавање петролеумских терена. Да би цела ствар била јаснија, нрво ћу укратко изложити геолошку скицу Румуније, на ћу иотом подробније говорити о румунским

1 Нарочито истичем из »Вођа« ове одељке: 1. Езцшзве 4ес1ошчие (1е 1а Коиташе. 2. Кбчшаае Јес1ошдие с1еа 8иђсагра4е8 с!е 1а уа11ее (1е 1а Ргаћоуа и 3. Ехсигајоп (1ап8 1ев ге<;1оп8 ре(.гоНСегев <1е 1а Уа11ее Де 1а Ргаћоуа, од Мразека и Тесера; затим 4. 84га1л&гарћ1е с1ез ге^10П8 ре(го1Жгез с1е 1а Коиташс од Тесера; 5. Езчшазе §ео1о§Јчие (1ез ге^опз реЈгоНСегев с1е8 Сагра1е8 (1и (НзСпсС <1и Васаи од Атанасија, 6. ГјЗ р1а.ше гоиташе од Мургоча и 7. Бопиеез а ^аИа^кјиРВ зиг Г јпДизкпе (1и ре4го1е еп Воитате од Адиманешћана.