Prosvetni glasnik

ПАУКА И НАСТАВА

205

терет оних који дочекују, а с друге стране да путници не сматрају хладноћу и равнодушност као багателисање. Други разлог био би тај што се осећа нека сиротиња у маси и услед тога повученосг. Нема већ више примера да неки грађанин на глас да су дошли ђаци дође и расппта се за своје сроднике и познанике, па да том приликом изјави да он плаћа: ручак, вечеру, преноћиште, пиће и т. д. већ све иде некако повучено. Услед тих разлога ниједна екскурзија не сме више рачунати на помоћ оиштина, срезова, округа и др. Чим неко прима као терет дочек, треба га ослободити тога терета. У таквом случају обратити се на усдужније, ма и плаћене људе. Време је данас каииталистичко и за новац можете добити какву хоћете услугу. Тога треба бити свестан и спремити новаца. То исто вреди и за манасгире. II њима се досадило да дочекују и околне грађане, за које старешине обично веле: „који ништа не прилажу", а камо ли тек екскурзије од 40—50 лица. Манастири наши сиромаше, услед опадања пак побожности, они су потпуно изгубили онај чисто црквени приход. Они сада живе од економије, али та економија у рукама наших калуђера не доноси ни */,, а често једва тек 7,0 Д е0 правог прихода. То је махом услед њихове неспреме за модерно и рационално економисање. Услед тога видимо да старешине манастира обично беже кад се појаве госги, нарочито још у маси. Није тешко закључити да и њима није лако бежати и крити се, и да су то крупнији, некад економски а некад и морални, разлози. С друге пак стране калуђери, а особито старешине манастира, причају чуда о ^ацима и екскурзијама. Они су често пустошили све што су нашли но манастирима, причају чак и за неке парнице које су имали код судова због неумереног држања екскурзиста. Све је то учинило да су и калуђери не само равнодушни, но чак и апатични према екскурзијама. Један ми се у разговору овако исповедао: „настала су за манастире последња времена: дође начелник, дај; дође капетан, дај; дође порезник, опет дај; дођу грађани и сељаци и опет дај ; и нико да каже: „ нај ", или да те пита имаш ли? Али кад дођу те ваше екскурзије оне оберу све што се може јести". Можда је ово и претерано, но Факт је да му се не може оспорити и део истинитости. Тако исто треба избегавати и давање концерата. Тај начин модерне нрошње још може имати вредности у месту одакле су ђаци, где се одушевљавају уметношћу дечјом родитељи и сродници, али ићи у туђа места и тамо приређивати почетничке концерте не звучи добро. Резудтат свега реченога јесте: треба се уздати у се. Тога ради на првом месту треба да школе унесу у свој буџет сразмерне суме. Као правило треба поставити да сав ириход од школарине утроши се на школу и школске нотребе. Други извор били би улози ђачки.