Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

255

рићу, Б одстојање пламенова а одстојање средиее спојне линије и криве површине, биће образац за налажење полупречника кривине ово: За испупчену површину За издубљену површину 2 а 1 2 а 1 Г _ Б — 21 - Г 1, + 2\"

45. Одредба уведичања лупе, микроскопа и дурбина. 1. Одредба лупиног увеличања. Под увеличањем дуне подразумева се однос (количник), којп иостоји између величине неке дужине посматране кроз дуиу, и величине те исте дужине гледане голим оком Број увећања т налази се, из жижине даљине ? и даљине јасног вида а код ока, по обрасцу: 1 I а т == 1 + ј- . За нормално је око: а = 25 см. Увеличање лупе може се наћи и на следећи начин. Узму се два лењира нпр. АВ и СБ, издељена на м. м., и лупа. Дењир АВ утврђен је за статив н стоји вертикално а л.ењир СБ сто.ји положено — хоризонтално и управно на ону страну лењира АВ која је издељена на м. м. Лењир СБ лежи на стативу за који је утврђена вертикална шипка за коју се утврђује лупа, која опет стоји хоризонтално. Лула се намести тако да стоји, управо, над ноделама лењира СБ а на одстојању, да коме лупа највише увеличава. Над лупом а нод углом од 45° према нормали повученој из лупе на АВ, налази се плочица која је иола огледало а пола стакло. Посматрање се врши озго. Зраци што падају од неке поделе лењира АВ на огледало под углом 45°, одбијају се тако да падају у посматрачево око и лик те поделе види се на лењиру СБ, чије се иоделе гледају кроз лупу. Број подела лењира АВ, које се поклопе с једном поделом лењира СБ, показује увеличање лупе у једној димензији. Ако се тај број дигне на квадрат добићемо површинско увеличање. 2. Одредба дурбиновог увеличања, Дурбиново увеличање може се наћи на неколико начина, од којихћемо поменути један. Треба узети какву летву издељену на поделе које се поиздаље добро могу видети. Та се летва прислони вертикално уз какав зид или што друго а нред њом, на неколико метара, намести се дурбин у хоризонталном положају. Разуме се, да се пре тога дурбин мора довести у поље јасног вида. Сад се врши посматрање извесних подела једним оком кроз дурбин адругим поред дурбина. Овде се гледа колико се делова, гледаних голим оком поклапају с једним делом, гледаним кроз дурбин. И тај број, што