Prosvetni glasnik

254

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

бинованог а ( негативна жижина даљина расииног сочива, тада се ? налази из обрасца: Р . Г 1

I:

Г - Г 1

43. Налажење жижине даљине издубљених огледада. Пред издубљено огл.едаж> стави се какав светао нредмет, нпр. свећа. Издубљено огдедало даће стваран дик, који ће се, као што је познато, надазити пред огдедадом. Стављаљем закдона пред огдедало и хватањем стварног дика, наићи ћемо, помидањем закдона, на једно место на коме је дик најјаснији. Нека светао предмет одстоји од огледада а, а закдон односио дик ђ, наћи ћемо жижину даљину { по обрасцу: ,. ађ а+Б'

44. Налажење полупречника кривине код сФерпих површина. Подупречник кривине код СФерних површина може се наћи на више начина, од којих ћемо поменуги два начина. 1. Мерење полупречника кривине оферометром. СФерометар се стави на какву равну површину, пасе удеси да помични врх додирује површину у исто доба кад СФерометар стоји на свима трима ногама, и тада се изврши ирочитање на СФерометру. За тим се СФерометар стави на криву површину, чији подупречник кривине тражимо, иа се онда понови горњи посгупак и изврши се прочитање на СФерометру. Разлика га два прочитања даје нам висину ћ, за кодико се помични врх на СФерометру спустио иди дигао. Врхови од СФерометрових ногу одстоје нодједнако један од другог. Нека је то одстојање 1. Чим знемо ћ и 1, дако нам. је наћи подупречник кривине г из обрасца:

2. Мереае полупречника кривкне дурбином. Овде су нам потребна два узана пламена свеће. Оба ова пламена ставе се на не мадом одстојању (око 2 м.) једно од другог тако да гдавна осовина криве површине пролази кроз средину снојне диније, која спаја иламенове, и стоји на њој управно. У правцу ка кривој површини а на гдавној осовини стави се дурбин — разуме се, да се пре тога доводи у ноље јасног вида — тако да му крај окудара дежи на средини спојне линије. Уз саму криву површину, нпр. сабирно сочиво а, са стране посматрања а парадедно спојној линији, ставља се стакдени дењирић издељен на м. м. Пдахменови дају дне сдике рефдектоване од криве површине. Ове сдике посматрамо кроз дурбии. Нека је 1 одстојање сдика на дењи-