Prosvetni glasnik

22*

наука и настава

329

могу постићи хармонијску иитеракцију и комнензацију. Акоје расгење у бидо којој перијоди неприродно споро усљед тешких услова, то се оно може доцније компензовати с рапидним напредовањем у неочекиваним перијодама. Но, по свој прилици растење је тада најкорисније, кад се нормално јавља у своје вријеме. Доба престајања растењаувисину врло се разлито процењује, пасезбог тогасве до данас не може ништа позитивно о том рећи. У свсјим испитивањима на кадетима у Аианолису Др. Бејер 9 је пронашао, да виши дјечаци најбоље врше своје гимнастичке вјеџбе, а ниски опет дуже расту иего ди ови. Исиитивања некојих американских кодеџа тврде опет, да високи дјечаци расту доцније него ли ниски. Хичкок, у своме поменутом испитивању, доказује, да у 26. години висина скаче за 'До једнога инча (а инч износи од прилике 2-5 центиметра). Др. Сарџент 10 (Харвард) тврди опет, да мушки расту у висину до 23. а у тежину до 50. године. Тежина расте послије 25. године или је абнормално стање или је скуиљање карбона за иозније доба. Л.ица, која се најмање вјеџбају најмање и расту. Али, и она лица, која се највише вјеџбају, не расту највише. Сва ова питања могу се потпуно ријешити на темељу што већих и научних података. Без сумње, да ће нове методе и Финија мјерења хране, хемијских производа, екскрета и т. д. много учинити за боље и тачније схваћање растења. Но, тешкаје ствар упознати праве и најглавније узроке унутрашњег тјелесног растења, као што су на ирилику тежина ткања, органа и т. д. Растење је у главноме Формација нових ћелија из гранула (зрнашца), или ћелијично растење у обиму (величини). Други Фактори, што изгледају да су право растење јесу ногрешке, које се могу елиминовати. Добивање и губљење у вишим плановима физиолошког живота права су исиитивања и у њима се човјек највише вара. Штудија умора и све оно, што знадемо о метаболизму, поткрепљује ово гледнште. Статура или стас сматра се као ствар, која је Фундаментално детерминисана расом. Женске се више приближуЈу човјеку дивљих него ли цивилизованих народа. Својевољни емигранти — тврде некоји аутори — вишег су стаса него ли они, који дома остају. ДолихокеФалне расе (т.ј. расе с дугуљастом главом) вишег су стаса него ли брахике Фалне (или расе округласте главе) и показују већу енергију —■ имају већу цивилизацију него ли ове. Већина људских створења имају висину између 5 и 5-10 стопа (— 3,048 т) кад су у одраслом добу. Ниже животиње варирају куд и

9 Веуег, Тће 6го\у4ћ о{ ТЈш4ес1 бШеа пауа1 саДе^з, 1895.

1и 8агдеп1, Керог! оп ап^гороте4пс шеавигетепЈз. А еће<Ји1е теааигетеп18 тШ сИгес^опз Јог такт§ (;ћет. 1886.