Prosvetni glasnik

348

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Сопзи1а4 е<; <1е 1'Етр1ге), песме од Беранжеа, узашта иду Делавињ, В. Иго, комади из Шелингове <3ие11епћисћ 2иг (ЈебсМсМе Лег ЖеигеИ;. Какав конгломерат разних стилова! И све то треба да преради, прокува један ис*и ученик, терцијанер! То је просто-напросто пемогуКе, јер су тешкоће исувише велике. Под вом мора малаксати и интерес, који доноси собом садржај. Укратко ћу свести наведено о концентрадији. Колико је и примамљиво, да се мисао о концентрацији унесе и у Француску лектиру, то се опет може тодико посумњати у то, да се чини немогуће извести је, а досад учињени покушаји потпуно потврђују ову сумњу. Напротив разуме се, тако рећи, просто само собом, да се треба при избору француске дектире, уколико се то сдаже са задатком тог наставног предмета, увек обазирати на сву стварну наставу на овом иаи оном ступњу и да при преради Француског градива нарочито ваља употребити сваку придику, како би било заједнице с остадим наставним предметима и сарадње на јединству цедокупне наставе. Сад о матерњем језику у Француској настави. Ево ме најзад и код посдедње тачке, коју не могу обићи говорећи о Француској дектири. Мисдим на обазирањо на матерњи језик у настави Француског, које су нарочито код Француске дектире често тражили и траже. То је тачка, која још једнако тражи објашњење, према којој се мора заузети сасвим раздожан нодожај. Ми још нисмо изишли из оног времена, кад се озбиљно тврдидо, да се матерњи језик мора учити на туђем и кад се према томе тражидо, да се н. п. учи и вежба немачка наука о обдицима у сексти заједно и уз датинску или Француску. Тек мадо по мадо дошдо се дотде, кодико је дудо тако што; тек посдедњих година дошло се постепено до мишљења, иако не свуд, да се туђ језик може обрађивати с успехом тек онда, кад се већ унекодико вдада матерњнм језиком и да је просто-напросто немогуће учити иди нредавати матерњи језик из туђег, дакде, у нашем сдучају из Француског језика. Као што је речено, ово мишљење задобија присгадице, шири се све то јаче, ади је још врдо дадеко од тога, да је свуд продрло. Јер се још беспрестанце захтева, да се помогне, изглача, обогати наука о облицима и синтакса, стид и начин изражавања у немачком (матерњем) .језику Француском наставом, нарочито при лектири. Шта вшпе иде се тако далеко, да се мисли, како се баш упоређењем придиком превођења може доћи до свесног разумевања, до зналачке употребе матерњег језика, дакле, да се противстављењем начина изражавања оба језика додази и до вдадања једним и другим. На особито темељан и уверљив начин доказао је погрешност тога мишљења А. Одерт у својој књизи А11§етете МеЉосПк с!ез 8ргасћип1егпсМ$ 111 кгШзсћег Ве§гиш1ип§.