Prosvetni glasnik

646

ПРОСВЕТНН ГЛАСИИК

тересовали би се за њу а тенденције за бруталност биле би сузбијене. Неопходно је, да поред сваке школе, а особито средње и више ностоји виши тип директора, који би своје одјељење довео у скдад с ђачким идејалима мјесто да се апелује на инстинкте борења. Васпитач може свој ентузиазам ставити у службу показивања суперијорног знања на пољу Историје Гимнастике; он је у стању да ове манире саврши у односу напрама играма, које придиче његовој класи и раси. (Свршиће сеј.

П Р Е Д Л О Г ОРГАНИЗАДИЈЕ СТАЛНОГ НАДЗОРА НАД НАРОДНИМ ШКОЛАМА У КРАЈБЕВИНИ СРБИЈИ

Историја овог предлога. Крајем месеца маја и неколико дана месеца јуна 1907. годиие по наредби г. Андре Николића, министра просвете и црквених послова, састала се нарочита комисија, у којпј су били сем тадашњег реФерента за основну наставу у Министарству нросвете и црквеннх послова, г. д-р Душана Рајичића, још и г. г. Јован Миодраговић, д-р Мидан Шевић, Љубомир Протић, Светислав Максимовић, д-р Миливоје Н. Јовановић, Владимир Стојановић, д-р Стеван М. Окановић и Павде Ј. Мајзнер са задатком, да даде мишљење о органи.зацији сталног надзора над народним шкодама. Сматрајући, да је потреба стадног надзора не само над народним шкодама, него и уопште над свима нижим и сродњим шкодама нешто, о чем је издишно и дискутовати, комисија је прешла одмах на питање, како би се могао такав надзор у нас штопре организовати. Комисија је носила више приватан, него ли званичан карактер и отуда није се водио ни Формадни записник о појединим састанцима, нити је своје минтљење о стадном надзору над народним шкодама у пуној Форми Фиксирада. Уместо тога, један од поменуте господе, г. Окановић, бележио је само најзнатније и без нарочите системе онако, како је кад што претресано и оддучивано на сасвим дапидаран начин. Ове бедешке, једини докуменат о раду те комисије, ипак дају јасну сдику њезина мишљења о поменутом надзору и овде *се, мадо ниже, износе у целпни, сем оног деда, где је извршена подела Србије у школске обдасти и школске срезове, пошто је она идентична с оном у Ирилогу 1 и 2 на крају овог састава.