Prosvetni glasnik
наукд и насхава
661
сорске службе и вршење кандидације за аих из круга директора односно управника средњих итд. школа; в) то је оправдано и тиме, тто по овде нредложеној системи надзора под управом обласног школског надзорника стоји знатно већи број подчињених, но што .је то случај код директора и управника средњих итд. школа; г) обласни школски надзорниди кудикамо више саобраћају по тој системи и с другим властима у земљи, него ли поменута лица, ради чега им јс потребан штовећи положај, најзад д) тиме би се дало више могућности за напредовање просветним радницима уонште с респективом основном квалиФикацијом, ради чега је између осталог, морала потећи и ова садашња система директорскоуправничких плата и тиме дата и проФесорима оправдана могућност напредовања до највиших права без потребе мењања струке. Будући је с позивом обласног и срееког школског надзорника неизбежно везано и путовање по области односно по срезу, то је потребно одредити им и нарочиту суму у име путног трошка у облику сталног годишњег додатка или дневнице, као што је нредвиђено и у чл. 72. Закона о народним школама од 19. априла 1904. (до иљаду динара за прве, до пет стотина динара за друге). Сем овог права ваљало би дати и једним и другим надзорницима и стан у натури или у новцу у суми од иљаду и пет стотина динара обласним и иљаду динара годишње среским, као и нарочиту канцеларију и послугу, а и по једног писара с годишњом платом до иљаду динара, уместо којих би се могли употребити и учитељи-почетници, који би поред писарског посла хоспитовали у школи свога места. будући сами надзорници не би могли свршавати све административне послове, који нису незнатни, као што ће се видети мало даље и пошто би њихова канцеларија остајала празна за време њихова путовања. Сва ова права, која се тичу дневнице, стана односно станарине, канцеларије, послуге и писара потребно је дати надзорницима, сем из наведених разлога, још и за то, а) што би им се за не особито зиатну суму новаца годишње подигао њихов углед, који им је тако потребан ради успешног вршења дужности; б) што тако што већ постоји код неких грана државне службе, према чему је, по начелу, да већи ноложај у служби тражи и већи стан односно већу станарину итд. овде и предложена горња сума од иљаду пет стотина односно иљаду динара годишње; в) најзад, што надзорништво, скопчано не са незнатним бројем не лаких и не малих дужности, као и с физичким напорима и незгодама, не би без тога пружало довољно привдачности за кандидате.