Prosvetni glasnik

НАУКА II НЛСТАВА

813

Јсмеиог испита или нисменог сасхава. Оваке просте оцене дечјег духовног кападитета су ванредно грубе и неистините 1 ). Наставник би могао своје питомце класиФиковати према њнховој нравој способносги тек да основи егзактних метода, какве му нружа модерна екснериментал.на педагогика. Сем тога је велика педагошка ногрешка, кад се узимају за мерило подобности ученичке — знања и умења. Школа треба да васпитава мушкиње и женскиње, које ће имати моралне снаге за рад, а не д груба створења натучена знањем". Досада се мало распитивало за средства, како би се дознале особине вољине, моралне особине, које чине нраву вредност човечју. Бива иак да ученици, који се сматрају у школи као слабо способни, играју у разредној заједници, у друштвеним играма, у дружењу изван наставе, важну улогу, коју не бисмо очекивали према њиховим успесима у школи. Ти иста ученици истичу се, често пута, у доцнијем друштвеном животу као ваљани људи. У деце има подобности, као што су увиђавност, практично појимање, ирисуство духа, присебност, о којима интелектуалистичка наставна пракса не води рачуна, не даје им маха, не уме да их потиомогне и унапреди. Па и кад бисмо се поставиди на ингелектуалистичко становиште, оцена ученичких подобности наилази на највеће тешкоће, кад се имају у виду чињенице из дечје психол.огије и непоузданост досадашњих метода .испитивања. Ево још неких тешкоћа, на које се нанлази, кад се оцењују подобности ученичке: 1. Оцена ученика на доњим стунњевима је најтежа, пошто су њихове подобности још мало диФеренциране. 2. Кад наставник оцењује ученика за време његове иериоде наиретка, онда му се ■нодобности прецењују; у обрнутом случају, а тако исто и у случајевима болести — које не морају бити иознате и видљиве, оне се нотцењују. Често пута се неко дете сматра глупим, докле је прави узрок неуспеха — слаб слух. Другда неки ученик црта иосве рђаво стога, што има лрнродни недостатак очију у оцењивању растојања. 3. За даиас су ретки учитељи, који познају у довољној мери иериодичност у развићу ученичком и индивидуалитете њихове. Стога је потребно да буде мањи број ученнка у разреду, да учитељ прати своје ученике из разреда у разред, да се уредно и тачно воде књиге о индивидуадности ђака. Сви наставници уонште морају стећи дубљег психодошког знања и умења, нарочито пак из дечје психологије, чија истраживања треба редовно да прате. 4. Прерано зреда деца сувише се рано нанрежу, а прерана жетва вуче за собом, као носдедицу — исцрпљење земљишга. Даровити ученици нижих разреда често пута постају осредњи у вишим разредима. Истакнуто тадеите из виших разреда надазимо доцније у животу, због

') 1)1'. П. Радосављевић. Ексиермеитално исинтивање духовних способноста у ђиса. Наставник 1907. год. 7—8 св.