Prosvetni glasnik

НАУКЛ П ИАСТАВА

81 б

само да сваки завој жице на калему изазива екстра струју у суседном заиоју, већ и сваки делић једног завоја изазива екстра струју у суседном делићу. При затварању или рашћењу главне струје, екстраструје су супротног смисла главноЈ струји и слабе је; при отварању и слабљењу главне струје, свстра струје су истог смисла са главном струјом и појачавају је, Ако жида није тако увијена као на калему, већ су делови исге жице дужи и паралелни, опет бива изазивање екстраструје, које су сад слабије. Самоиндукционим коефицијентом 8 назива се онај чинитељ, којим треба помножити негативну ироменљиву орзину, којом ее мења јачина струје у саровод- ^ ^ нику иа да се добије елсктромо торска снага екстра струје. Овај коеФИцијенат зависи од облика и положаја снроводника, и од магнетисања материја, које се налазе у магнетском пољу снроводника. Као техничка јединица за мерење овог коеФицијента, изражена у апсолутном систему мера, служи Хенри = 10 9 см. Има више метода и начина, којима се налази самоиндукциони коеФициенат 8. Ми ћемо се послужити једном методом основаном на •аиарату од М. Вина Тај се аиарат у главном сасгоји из два концептрична котура: већег нпр. А и мањег В, који су намотани жицом. Котур А утврђен је за два вертикална стуба, који су опот утврђени -за подлогу. Котур В моаге се обртати од о до 180° око вертикалне осовине. За колико се В обрне, читамо на једном металном прстену, који је издељен на степене а чија је раван хоризонтална и пролази кроз центар котурова (А и В). Крајеви жица омотаних око А и В стоје у вези са завртњима на ноду нпр. г и г г На В се налазе завртњи нпр: 1(0), К, 2(В) и С, који се могу везивати на начине: ОСВ, ОСЦ ВСћ,, због чега и добијамо разне жичне кругове, кроз које пролази струја, која даје разне величине екстра струја. На ове екстра струје утиче још и угао, који раван котура В заклапа с равни котура А. Сем завоја жице око А и В, имамо још четири одељка завоја ашце. Ова се четири одељка могу, по потреби, уводити и искључивати из круга главне струје и то ченовима. На поду између завртања: г и налазе се метални (месингани) делићи, од којих је сваки од њих везан с ио једним крајем жице ма ког одељка завоја. На тим металним делоиима обележени су бројеви, који показују, с којим је одељком заво.ја у вези дотичпи део. Уз бројеве (1, 2, 3, 4) стоји још А (Аи{'ап§ = почетак завоја жице) и Е (Еп(1е = крај завоја жице). Завртњи: г и г (

*) Ова 49 слика ирииада тексту чл.. 75, из кога је случајно изостала.