Prosvetni glasnik

1*

СДУЖБЕНИ ДЕО

3

Извештај комисије за преглед и оцену задатака Госиодину Министру Просвете, После прегледа задатака које су, као иробне задататке испита зрелости, радили учениди VIII разреда у свима средњим школама у Србији, комисија за преглед тих задатака слободна је, сем извештаја о томе који су задаци најбољи и заслужују награду и сем записника о свом раду да саопшти г. Министру и ове опште напомене. Напомене ове говоре о прегледаним задацииа, о задацима из српског језика у опште, о целокупној књижевној настави у нашим средњим школама, и о томе како се у којој школи врши књижевна настава. I Ово су особине које су се показале у прегледаним задацима: У повећем броју задатака није дат прави одговор на постављено питање. И ако је по тексту датог иитања било јасно да треба говорити о лектири коју чини млад човек ради свог општег образовања, ипак су многи ученици схватили питање на други начин. Повише њих говорило је не о читању него о писмености, и повлачило разлику између писменог и неписменог човека, да би се доказала корист од читања. Доста је ученика било који су схватили задатак тако као да је дато питање: какву методичку поступност треба родитељ или наставник да употреби, кад детету или ђаку даје лектиру. Многи нису одговорили на сва питања у задатку истакнута и одређена. Врло многи напр. нису говорили о пријатности од читања и кад треба читати и шта, па да се то осети; нема често ни најмање анализе читања и осећања које се при томе јавља; често није показано колика корист од читања може бити ученику за његово правилно излагање при писању и за књижевно образовање. А неки су сасвим криво разумели питање, или његове делове, те су говорили н. пр. о читању на глас. Било је и примера да ученик сасвим скрене у страну и скоро и не говори о питању. Једном речју било је доста погрешака у концепцији, резоновању, разумевању— Било је доста задатака у којима је концепција била добра, али у којима је разрада била слабија. Другим речима, било је ученика који су у задатку логично мислили, али се сувише оскудно изражавали, сувише мало развијали ствари. Има често код њих неспретности и у неумесној унотреби речи, њихову избору и складу у реченицама, као и у реченицама између себе, неписмености у распореду излагања мисли на мање и веће одељке (алинеје и крупније делове, одсеке задатка). По неком тече цео задатак као вода, без и једног одељка. Има сразмерно врло велики број задатака у којима су стил (у ужем смислу) и језик рђави. Ђаци су правили недопуштене апсурдности у састављању реченица, као што су правили и погрешке у језику, за које се не би могло мислити да се у вишим гимназијским разредима још праве, и које се никако ученицима не могу опростити. Граматичке грешке највише се тичу првога дела граматике, науке о гласовима; мање има грешака у облицима, а још мање у синтакси и постанку основа. Интерпукција је такође у многих погрешна, неправилна и недоследна .