Prosvetni glasnik

12

Ј1Р0СВЕТНИ ГЛАСННК

и то његово знање користило би само њему, али не и друштву, о коме је дужан старати се исто толико, колико и о себи. Средња се школа труди да образује и будуће грађане. Али она то не може извести докраја; она само упућује ученика како ће даље сам самостално радити. Укратко речено, средња школа даје стручно образовање, а свестраном образовању само правац, које ученик сам мора извести и то читањем и нешколских књига. Врло је важно изабрати добре књиге, јер смо видели да ће од тога зависити васпитање и образованост читаоца. То је дужност средње школе, она има да негује укус својих ученика; али то може само до извесних граница, јер ипак сваки ученик има урођене наклоности према разним лектирама: једном се допадају песме, другом путописи, трећем романи и т. д. Од начитаности ученика зависи успех у школи, а и наставнику је много лакше предавати ученицима који су доста корисних књига прочитали. Узалуд ће наставник историје причати о узроцима, делима и последицама француске револуције, ученик пеће добити тачан појам о њој ако није прочитао Игову „Деведесет трећу," „Јаднике" и т. д. Наставнику геограФИЈе сав је труд узалуд причајући о лепотама и обичајима далеких земаља; ученик ће то научити па и заборавити. Али ко прочита Ненадовићева „Писмаиз Италије", или Јовановићево Дамоамо но истоку", никад неће заборавити Везув и Помпеју, Бомбај и Цејлон. Читање страних књига од двогубе је користи: прво, изучава се страна књижевност ч друго, учи се језик. Само се ио себи разуме да треба чнтати дела у оригиналу, јер превод макар колико да је добар, разликује се од оригинала. Ја своју лектиру делим на поучну и забавну (која је по своме цнљу опет ноучна); али сам гледао увек, колико је могуће, да буде у сагласности са наставом у школи и да тече с њом упоредо. Кад нам је наставник Физике говорио о оптици, прочитао сам: „Из науке о светлости" од Ђ. Станојевића. СвоЈе знање о Сибиру, које сам добио у школи, проншрио сам ирочитавши „Царева гласника" од Верна и т. д. и т. д. Увек сам се трудио да читам пажљиво и размишљавајући. Било је тренутака кад сам долазио у искушење да прескочим какав „досадан" опис, као што сам слушао да многи раде; али сам га ипак читао, знајући да ће то имати важности за карактеристику личности или развој догађаја. Начитаност ученика не зависи од количине прочитаних књига,. већ од каквоће. Мислим да ученици највиших разреда средњих школа имају користи и од читања новина; с тим, да се клоне уводних чланака и полемика, а да обрате пажњу на догађаје у отаџбини и ван ње, те да увек знају шта се догађа око њих, и да умеју простијем од себе објаснити догађаје и појаве који се тичу српског народа. Последњи су догађаји показали да српству нрестоји очајна борба за коју му треба јака и просвећена омладина, која ће умети својим знањем исто толико користити Отаџбини, колико и својим мишицама. Александар Ж. Живановик уч. Реалке