Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДЕО

11

Тре&а награда За неке људе читање је корисно, за друге пак штетно. Људи без знања, с неразвнјеним укусом, читајући све што им дође до руку, не користе се тим ни мало, чак им то по некад само одузима време. II велики духови, кад достигну највишу тачку свог развића не могу, није им потребно да читају. „Човек који има сам са собом много да говори, нерадо говори с другима" каже Божа Кнеагевић. Нашто ће генију нови утисди, опажаји, кад га већ растржу велике идеје, осећања. Он их има толико много. њега притискују његове властите мисли, да би чак било смешно нреноручити њему читање. За нас пак, просечне људе, а нарочито омладину школску, читање је од несумњиво велике важности. Оно нас упућује на самосталан рад, а то је главни циљ нашег васпитања. Ењиге добрих књижевника поучавају нас, упућују, снаже, а често у њима налазимо и утехе. Много се греши што се читање сматра као нека забавна ствар, која се врши као нека пријатност после рада. На против треба читати онда кад се осећа најинтензивнија воља за рад, кад смо најсвежији и најодморнији те да можемо да примимо идеје из деда, која читамо. После сваког читања треба дуго размишљати о прочитаном, трудити се да себи нреставимо то што је иисац хтео да каже; ако се није разумело треба ионовити. По мом мишљењу не треба дуже читати од једног сата без прекида, јер ако читање траје дуже, због велике количине утисака ови слабе својим интензитетом. И такво читање паметно и смишљено не само да ће бити корисно, већ и пријатно. Зар то није највише и најчистије задовољство кад се опажа да се пред нама отварају нови региони, за које до сад нисмо ни слутили да иостоје. Тада се паш дух проширује, повећава, жели да све обухвати, и у тој жељи расте. То осећање јавило се у мени први пут у шестом разреду. У шеснајстој години кад се свесг почела да буди, настаје највећи хаос у младој глави. Силни утисци из околине почињу да се сређују, али сад искрсну стотину питања, коЈа збуњују, чији одговори противрече један другом. Шта да се ради? Зашто се живи ? Због кога се живи ? Мдади мозак, ненавикнут на та питања, бори се, мучи, не налази одговора; не сме никог да пита, и онда га из свију тих трзавица сиасава књига „Мисли Боже Кнежевића." Те „Мисли" су ме научиле да човек треба да ради само оно што треба да ради, а не оно што мора иди хоће, да он у самом себи носи судију дела својих, и да. не треба да очекује номоћи ни одозго ни са стране, већ да је све у самом њему. То ме је умирило, дадо ми ноуздања, почела сам да радим, видела сам да тек кад се сама развијем, моћи ћу дати нешто и другима, што је циљ човечијег живота, А развијање се достиже само озбиљним радом, и то на првом месту читањем. Паулина Дебл утеница Ж. Гимназије Црограм наставе у средњој школи израђен је тако, да ученик но изласку из ње има здрав основ, који ће се доцније проширити и доиунити на Универзитету; ади као будући чдан дру штва, ученик се не сме бринути само о томе, како ће доцније зараћЈЈвЖт%;~х1е4ац, те да чита само уџбенике и лекције. Он би био спреЈ^^хк^^^уци,