Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

17

Пошто су извесна г.г. чланови Савета изјавшш да им је овај часопис познат и да бн се могао препоручити за књижнице народних школа, Савет је одлучио: да се „Старинар", орган Српског Археолошког Друштва, може препоручити за књижниде народних шкода. IV Прочитани су реФерати г.г. д-ра Марка ,/1еко, проФесора Велике Школе у пензији, д-ра Светолика Стевановића, проФесора I београдске гимназије, и Чедомиља Петровића, нроФесора реалке, о штампаним уџбеницима „Хемија с Минералогијом" од г. Алексе Станојевића и ,Основн Хемије с Минералогијом" од г. Драгутина Е. Антића. Ти реФерати гласе: Гхдавном Просветном Савету Прегледали смо штампану „Хемију са основима Минералогије" за IV разред гимназије, од иро®. А. Станојевић, коју нам је Главни Просветни Савет, уз акт од б. јуна, СБр. 41., пзволео 21. августа ове године, послати на оцену, о чему нам је част поднети овај реФерат: Ако се иисац при изради ове књиге у истини трудио, како у нредговору вели, да јој да облик „збивеног уџбеника", а и саму ствар представи „у што простијем облику", онда му је труд пропао, јер није ни приближно постигао оно, што је желео. Његова књига, баш на против, и по методу и но тачности и јаености излагаља носи обележје олако схваћеног и на брзу руку рађеног посла. Тако баш ни мало није методски што писац већ на другој страни своје књиге почиње са кри с т а л о гр аФиј о м, јер је морао за примере појединих кристалних облика наводити тела, о којнма ученици ни појма немају. Код добрих уџбеника кристалограФиј а долази много доцније, кад је ученицима већ познат неки број тела која кристалишу. Исто тако, без обзира на знање ученичко, нисац наводи као први пример хемијског разлагања електролизу воде. То је међутим тако компликован процес да га почетници уче на памет без довољног разумевања. 0 хемијском разлагању тела не почиње се са таквим неразумљивим примерима у добрим уџбеницима. И ако је лакше ученика упознати прво са механичким смешама, па после са хемијским једињењнма, писац ради обрнуто, говори прво о једињењима, па онда о смешама. Гасометар је употребљен на страни 12, а његова конструкција је описана тек у одсеку о кисеонику на стр. 15. Код кисеоника, одмах у почетку, описује се, како се кисеоник добија из калијум хлората, о коме ученици ни појма немају. 0 озону се не мора говорнти одмах после кисеоника, много му је боље место после одељка о атомској теорнји. Бар код одељка о води писцу је било лако да ученицима олакша учење хемије, а да не почиње оним, што је за њих тешко. Оглед којим се доказује „да се једна запремина кисеоника и две запремине водоника спајају тако, да граде две запремине водене паре", не само да је врло компликован, него уверени смо, није никад извршен у средњим школама. просветни гласник , I. књ., 1. св,, 1909. 2