Prosvetni glasnik

2*

1'ЛДЊА ГЛЛШ10Г ПРОСВЕТНОГ СЛВЕТЛ

19

од 10. септембра, о. г. СБр. 83, изволео на оцену послати, част нам је нодпети овај извеигтај: Ово је други тптампани уцбеник од ове године, који је намењен настави хемије и минералогијв у IV разреду гимназије, (јер је по томе програму удешаван), али, морамо одмах рећи, ни он није и-пунио услове, који се траже од доброг уџбеника. Писац канда није довољно размишљао о цнљу наставе хемије у средњим школама, а сметнуо је с ума, да је хемија природна наука, те је исиало: да хемија проучава промене, које мн на телима_чинимо. Због тога му је деФиниција хемије непотпуна и нетачна. Ту је направљена читава збрка између хемије и Физике, а и аналитична страна хемије, која је у тој доФнницији готово искључиво нстакнута, није лепо представљена. г 1а погрешка се понавља кроз цело дело. Друга осетна мана ове књиге јесте, што се писац упушта често у сумњива објашњења извесних појава, док друге важније иојаве оставља без објашњења. На иример: За „закон тежина", по коме је тежина једињења равна суми тежина састојака, вели да је „очевидан" „јер се од материје не може ништа изгубити", ма да ире тога ансолутно ннје било говора о вечитости матернје. (стр. 22). „Једино калај гради с азотном киселином оксид калаја" (?) (стр. 55). У рудницима каменог угља ствара се метал раснадањем угља" (?) (стр. 65). „Еад густи мрко стопљени сумпор изручимо у хладну воду, онда добијамо једну врсту мрког сумнора, који је мек и еластичан. То је пластичан сумпор, који после неколико дана опет постаје тврд и крт" (стр. 77). На стр. 91 и 146 помињу се штано — и штани — једињења; меркуро и меркури једињења без икаквог објашњења. „Масти граде са поташом и содом растворан калиумов и натриумов сапун, који се уклања испирањем" (стр. 99. још није било говора о сапуиу). Сем тога за уџбеник у IV разреду узето је много материјала, који чесго није расноређен како ваља. Тако сувише је рано (стр. 4) говорено о елементима и једиљењима. ДеФиниција минерала н стена није на свом месту (стр. 6). Исто тако нису на свом месту угљендиоскид, вода, озон, закон о умноженим размерама. Пре атомске теорије треба упознати ученике са општим особинама гасова, а писац то чини обратно и врло непотпуно. Физичке особине минерала треба везати за мннерале, на којима су оне и најбоље нредстављене, а не издвајати их у засебну целину. Радикали се помињу тек на стр. 160, ма да је на стр. 103 било говора о амониумовој груни. 0 сирћету односно сирћетној киселини говори се на три месга, итд. Материјал овај није равномерно нп обрађен, јер док су једне партије и сувише растегнуте (Физичке особине минерала, списак легура, Фабрикација содне воде, стакла, земљаног посуђа и др.) друге су испале непотпуне (крнсталограФСки део). Погрешно је представљено као да је појам о елементима апсолутан. Синтеза би се могла сматрати као контрола анализе, али је погрешно тврдити : „да. се обично врши као контрола анализе". Није умесно сматрати као „праве минерале", оне, који су постали без нкаквог суделовања животиња и биља. Оним огледом на стр. 15. не може се ноказати растављање воде усијаним угљеном.