Prosvetni glasnik
РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА
21
V Прочитан је ре®ерат г. Павла Поповића, ванредног проФесора Универзитета, редовног члана Савета о деду „Позоришне игре", ко.је је Одбор Фонда сиромашних ученица Женске Учитељске Школе у Београду штампао и иродаје у корист тога Фонда. Тај реФерат гласи: Г^давном Просветном Савету Част ми је поднети сдедећи реФерат о делу „Позоришне игре" које је Одбор Фонда сиромашних ученица женске учитељске школе штампао и за које је молио да се може набавити за књижнице народних, средњих и стручних школа. Ре®ерат је писмен а не усмен како је Савет на свом 956 састанку оддучио, а то зато што један од двојице одређених реФерената сада није члан Савета да би могао усмено ре®ерисати. Дело „Позоришне игре" садржи ове комаде: 1) „Први корак" од Н. Салавјева, 2) „Дивљакиња" од Лаврентијеве, 3) „Победила" од Клавдије Лукашевићеве, 4) „У журбн за славом" од Е. и Ж., 5) „Злокобна нула" од Мориса Енкена, 6) „Девојчица са жижнцама" од М. Карњејева, 7) „Моја сестра Елара" од Ф. Бесје, Ови су комади махом у једном или два чина (№ 3 има четири *чина). Први и шести комад превео је В. Рајић, пети н седми неиознати преводилац, а остале комаде превеле су саме ученице Ж.. У. Школе. У реду дела која спадају у драмску дечју књижевност, ове су „Позоршпне игре" добре ствари. Од Беркена (Вегдит, 1749 — 91), који је био духовити и иријатни творац дечје књижевности и који је први почео писати драме за децу („СандФорд и Мертон", „Деца која хоће сама собом да уирављају", „Добром срцу опраштају се многе детињарије", „Поштени закупац"), дечја драмска. књижевност доста се развила. Чувени педагог и дечји писац Жан Масе догаао је да тој врсти књижевности да више позитивне поуке као и пријатности; његово „Позориште малога дворца" и „Годшпњица Ватердоа" пример су томе. Од то доба пријатност и поучност дечје драме све више расте, и има све више писаца који његовим стопама иду са више или мање оригиналности. У те писце јамачно спадају М. Енкен, чији је комадић „Злокобна нуда" пријатан, занимљив и весео, и Ф. Бесје, чијп је комадић „Моја сестра Елара" такође занимљив и добро конструисан. У те писце спадају — кад са Француске пређемо на руску дечју књижевност — и Н. Салавјев, Лаврентијева, К. Лукашевићева, и др., чија дела, поред поменутих Француских, састављају књигу о којој је реч. Могли бисмо додатп да је комад „Победила" вешто састављен. Не треба можда ни спомињати да су све ове „Позоришне игре" у погдеду морала сасвим добро средство за васпитање. Према свему овоме, ово дедо треба препоручпти за књшкнице народних, средњих школа и стручних школа. 3 децембра 1908. Главном Просветном Савету, Београд. одан, Павле Поновнћ Према овом реФерату Савет је одлучио: да се дело „Позоришне игре" може препоручити за књижниде народних, средњих и стручних школа.