Prosvetni glasnik

радња главног п1'осветног савбта

Уџбеннк Г. Ловчевића нзврстан је и по какиоћи и ио количини садржнне, н ио расиореду материјала, и по Форми. У избору грађе Г. нисац је врло с.рећан: оно што је унео у своју књигу чини једну лепу хармонију, готово нингта нити стрчи нити недостаје, и зато је рељеФ тачан, дабогме у размеру који је Г. Ловчевић у?ео. Књига, даље, нити је кратка нити пак дугачка; ради ли се озбиљно, она се може нрећи за време које је у Средљој Школн намењено Историји Старог Века. Што се тиче распореда градива, Г. писац није био мишљења да чисго хронолошки или тако-звани светско-историјски (ЧтеИдезсШећШсћ) распород треба претпоставити. Пошто Историја Старог Века чшш једиу целину, у којој су историје иојединих старих народа само деловн, то се она може излагатн и тако, ако се догађаји о којима она прича износе строго редом којим су се збнвали. Тај ред могли бисмо назватн н синхроннстичкн, јер се сие оно што је било у једно дато време на целом пространству орнјепталне н грчко-римске културе излаже на једном месту, без обзира иде ли то у мисирску или у ва.вилонску или у грчку итд. историју. Несумњиво тај ред има својих добрих страна, особито што показује јасније чврсте везе које су спајале старе народе, што нам даје дубље осетити да су ти народи чинили доиста једну органску целину. Али како су државе тех времена још више живеле самосталнпм животом, како су ипак више биле за. себе, пего ли у вези између себе, чинн нам се да је ред којн је г. Ловчевић узео, особито за уџбеник средњешколски, погоднији. Г. писац прегледа историју Сгарог Века, по народима. И иначе је, осим тога, распоред у овој књизи за одобравање. На пример, он је свуда, где то може бити, логичан и природан. Напослетку још две речи о Форми, која нпје мало знатна ствар уопште у Историји, јер је Историја и Наука и Уметност, а посепце у књизи намењеној школи. Особито је знатан стил, а он је у књизи г. Ловчевића озбиљан, прост, али не без лепота, јасан, тачан. И тако, наше је мишљење да се овај уџбсник топло нрепоручи Господину Министру за Средње ЈПколе. ЈПта више мишљења смо да би за сада једино ову књигу требало употребљавати у Средњим Школама као уџбеннк за историју Старог Века. С овпм ми смо, држимо, одговорили на питање које нам је Главни Просветни Савет изволео упутити. Али, и ако то можда не иде строго у границе иагае дужностн, ми ћемо ипак додати н ово неколико речи. Уверени смо да ће књига г. Ловчевића ускоро доживети и треће издање, и, како мислимо да би то издање добило, ако би се извесне наше напомене усвојиле, налазимо да је ово згодна прилика да их изнесемо. Једнно у тој намери ми ћемо додати ово неколико редова. Наше примедбе не могу смањитн вредност уџбенику г. Ловчевића; пре ће се управо из њих видетн како је г. нисац успешно савладао велике тешкоће с којима има да се бори онај који саставља једну школску Историју Старог Века (оне су много веће него н. пр. тешкоће на које наилази писац једног уџбеника за какву егзактну науку или баш рецимо и за Историју Новог Времена, где н. пр. нема ннкако илн има много мање контроверзија — поред осталога). Старој Историјн несумњиво није само задатак да нас упозна е историјским временом старих држава (и ако се зове историја), него с целокупном прошлошћу њиховом од пајстаријих времена па, рецимо, до Сеобе Народа. Један уџбеник за Стари Век, према гоме, треба да обухватп и Предисторију. То је једна знатна иериода. људског живота и културе (чисто човек не може веровати да је у та прастара времена на пр. индустрија и уметносг тако цветала), која се не сме ни у Средњој Школи пренебрегнути и којој