Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

29

друкчије него што се говорило до ире неколико година. Желети је да трећ.е ивдање напусти још по неку застарелост. На пример Лицинијеви закони могли би се поморити за више од једног века ка Христу, јер су они вероватно донесени у време II пунског рата. А цар Тиберије могао би бити представљен у много повољнијој светлости; према новијим расправама о њему, он је један од најзнатнијих римских владалаца, разуме се као имиератор, а не као човек (то двоје треба двојити). Приметили смо и један известан број нетачних детаља. Он зацело није велики и нетачности нису знатне. Ипак, дабогме, добро би било, кад би их нестало с трећим издањем. Нека нам је допуштено да изнесемо неколико таквпх случајева. На стр. 2 стоји Кеопс и Ке®рен место Хеопс и ХеФрен, на стр. 125 (и иначе) Адријан м. Хадријан (чак и латински А<Шат м. На<1паш), на стр. 112 сазћчпп м. сазкга итд. Огастити књигу од таквих ситних омашака, то неће бити ни за г. писца неки тежак ]1осао: једна обиина ревизија уклониће их све. Али, као штО смо рекли и као што се види, ово неколико напомена нити су у стању нити имају намеру да окрње вредност уџбенику г. Ловчевића. Као што смо одмах у почетку нагласили, он је изврстан и, дош, најбољи међу свима нашим школским књигама за Стари Век. Зато смо слободни да га још једанпут топло преиоручимо Главном Просветном Савету и Господину Министру. Захвалии смо Главном Просветном Савету на цоверењу. 29. новембра 1908. год. Београд. С. Антоновпћ Д-р. Мих. Р. Поповић Н. ВулиК Према овом ре®ерату Савет је дао мишљење: 1. да Министарство просвете и црквених посдова треба да откупн за уџбеник државног издања Општу историју за више разреде средњих школа, стари век, II издање, од г. Стевана Ловчевића; 2. да се за откуп овога уџбеника изда писду (1000) хиљаду динара, а да се сви штампани нримерци откупе с рабатом 40°/ 0 одпродајне цене. Г.г. Сави Антоновићу, д-ру Михаилу Поповићу и д-ру Никоди Вулићу на име награде за реФеровање о овој књизи да се изда (120) сто и двадесет динара. III Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених посдова од 9. децембра ове године ПБр. 19467, којим се моли Савет, да одреди тежа шкодска места у Србији, чије наставнике, према чл. 40. закона о народним школама, треба наградити. Савет је одлучио: да се умоле г.г. д-р Душан Рајичић, реФеренат за основну наставу, д-р Светолик Стевановић, проФесор I београдске гимназије, и Михаило Станојевић, учитељ из Београда, да ово питање проуче и Савету у што краћем времену поднесу заједнички реФерат.