Prosvetni glasnik

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

је било познато, да је тако са школама основним, опет се у закону оставило доброј вољи отварање петог и шестог разреда и школа продужних. Зато је оправдано захтевање, које се истиче скоро у свима извегатајима шк. надзорника и учитељских конФеренција: да народне шкоде треба да трају 6 година и свих шест разреда да буду обавезни. (Само су неки за то, да посдедња два пазреда буду зимски течајеви). Исто се тако захтева да и продужне школе буду обавезне. Но, да би се то могдо извести, треба се одмах постарати, да у што краћем времену Србија има много више школских зграда и много већи број учитеља и учитељица. А како се за ово треба постарати, {шће говора у даљим одељцима, где се о том буде говоридо. Кад је реч о обавезном гаколовању, не треба мисдити само о том, да сваки мора децу у тиколу слати, него да још мора и школу издржавати и све школске терете сносити. А ово друго је данас мање него прво, т. ј. и где има школе и ђака, често се о школи тако мало стара, да школа дође до издисаја, јер јој се прирез не даје, нема дрва за огрев и шкода се распушта због тога, нема креде, не иишу се писанке, (књиге се набаве тек после 1, 2, 3 месеца итд. Сем тога, и ако по закону треба свако мссто да уђе у састав које шкодске општине (чл. 13.), те, разуме се, да сноси школске терете, опет и данас има у Србији места која не припадају ни једној школи, нити сносе какве школске издатке. 0 тим местима нема ко да води рачуна и да их нагна да ступе ма у коју школ. општину. Но закону о том треба да се стара окружни шк. одбор, али кад нема надзорника сгалних, не врши се ни ова дужност. Садањи надзорници нису ни могли сазнати за таква места. Отуда само један износи да у непосредној бдизини Крагујевца има десетину седа, које своје шкоде немају, а не припадају ни једиој шк. опшгини, деца им се нигде не шкодују и шкод. вдасти садање нису их могде нагнати ни да шкоду подигну, нити да шкодске терете сносе. И у близини самог Београда, пред очима највеће просветне власти, седа Јајинце и Раковица не припадају ни .једној шк. општини. Ова два села сдада су нешто мадо своје деце у шкоду на Бањици, ади никакве шк. издатке нису хтеда на себе примити. Бањичка шкода .је тражида да и та два седа што год за шкоду троше, а кад она нису хтеда, ова шкода није хтела више да прима децу из оних села. Око тога се водио спор, који се завршио тиме, да она два села нико још није нагнао да уђу у састав неке шк. општине и да ма какве школске терете сносе, а што би био први корак, да се и та места почну старати да себи школу подигну. Из свега овог види се, да у закону садашњем није све о народним шкодама прецизно одређено, а у ирактици ни толико није уређено и