Prosvetni glasnik

66

ИРОСВЕТНИ глдоник

сад изнетим предлозима за сталаи надзор превиђа се та тако важна нотреба спреме будућих сталних надзорника. Од колике је то штете изнећемо у засебном чланку. Овде пак, остаје још да изнесемо нека опажања, која падају у очи при читању надзорничких извештаја. Већина извештаја шк. надзорника марљиво су написани. Из њих се види да су ти, који су их писали, марљиво школе прегледали и у извештају су се трудили, да што тачније министру преставе стање школаи да изнесу своје погледе и мишљења до којих су дошли. У овим извештајима има тако много лепих опажања и мисли, да је штета што се сви ти извештаји у делости не могу штампати. Ми смо се старали да у овом прегледу изнесемо што више тих нидзорничких опажања и мисли, али се ипак све није могло узети. Но поред тако ваљаних извештаја ила и других, из којих се види да су их писали људи, који су олако узели поверени им посао, па су га и вршили тек како било. Н. пр. има извештаја из којих се види да су писани трком и на дохват, те су несређени: час се говори о једном, час о другом и трећем, па се опет враћа на прво или друго; има извештаја писаних тако трком да се једва могу читати (а то су писали својој највишој власти, министру који их је одликовао!); статистичке податке и др. прилоге слали су додкан и тек на поновно тражење; у тим подацима има таке нетачности, да је права мука после при сређивању статистике, јер има непопуњених рубрика, натачно је бележено, погрешно сабрано, ие слажу се бро.јеви који се морају ноклапати, излази да је на крају године било више ђака него што је било уписано, чак се негде не види тачно колико је било одељења и учитеља и учитељица и т. д. Сличних ствари има и у листама где су шк. надзорници бележили о сваком учитељу податке и оцене. Нису ретки примери, да су у тим листама подаци попуњени како било, или да се забележи одлична оцена, а по даљој кондуити излази да ништа не ваља учитељев рад и успех. У општим извештајима, где су ови надзорници требали да изнесу своја опажања и своје погледе, налазе се погледи настрани, а код неких се види да и немају никаквих својих погледа и опажања. Н пр. „Из држања и кретања учитеља у школи и ван школе уверио сам се, да су учитељи у овом срезу урадили све што је требало да се уради, да би одговорили својој дужности и као учитељи и као васпитачи, и да су својим радом у школи положили основ за развитак честитих људи и добрих Срба, чему се тежи наставом, васпитањем и васпитном дисциилином". А мало даље у истом извештају, исти човек пише: „Мислим, да ће се сваки са мном сложити: да настава ни приближно није одговорила свом задатку, нарочито у овом крају. 0 националном васпитању ту не може бити ни говора." — Дакле: учитељи