Prosvetni glasnik

ХРОНИКА

СРПСКО ГЕОЛОШКО ДРУШТВО

СХХ1Х збор (10. јануара 1907. год.). 1. Проф. Сава УрошевиК реФерише о новим назорима румунских геолога у иогледу старости и тектонике кристаластих шкриљаца у Трансилванским Планинама, које је прво изнео букурешки проФесор Л. Мразек на IX интернационалном геолошком конгресу у Бечу (8иг 1ез бсћхбкез сг18(;аШп8 (1ез СаграШез тег1(Иопа1е8, Сошр1;е8 гепДиз IX. Соп§г&8 §ео1. т1егпа4., стр. 631—648), а потом их усвојили и остали румунски геолози који се овим питањима баве. Као што је познато, у Трансилванским Планинама разликују румунски геолози две серије кристаластих шкриљаца: једну која је вероватно пр ек ар бо нске (а поуздано прем езозојске), и другу која је мезозојске старости. Потом у првој серији разликују две Фације, од којих у једној превлађују микашисти, а у другој филити; то су им прва и друга група старијих кристаластих шкриљаца. За оцену старости ових кристаластих терена значајна је околност, да се у њима налазе остаци од седиментарних стена, за које румунски геолози држе да су поуздано премезозојски. Друга (мезозојска) серија кристаластих < шкриљаца одговара познатим вестФалским 61ап28сМе1'ег -има, и представља првобитно лијаске (а можда и пермске, па и тријаске?) слојеве, укојима се појављују интрузивни складови и лаколити од серпентина, који је као примарна стена изазвао карактаристичне појаве контактног 5 метаморФизма и често садржи везувијанита. Како је појава серпентина махом везана за раселине, то Мразек и узима да између постанка ових дислокационих линија и појаве серпентина, начина његове интрузије и ексоморфног метаморфизма му постоји генетска веза. У потврду за ово истиче Мразек околност што је метаморфисани Мезозојик огра-