Prosvetni glasnik

X Р 0 Н И К А

ничен само на .једну раседнуту синклипалу. Што се тиче постанка старијих кристадастих шкриљада, њих румунски геодози узимају, по Мразеку, такође као контактно-мотаморфне творевине, и при том тумаче да су се развили у две Фације с тога, гато су биле и различите врсте интрузија оних гнајских, гранитских и диоритских громада, које су с њима у вези. Прва (микашисна) група постала је, по њиховол схватању, од седиментарних стена, које су метаморфисане интрузијом еруптивних гнајсова, изазваном орогенским силама, и то у дубини, под великим притиском и поглавито под утидајем разних минерализатора. Друга (Филитска) група пак постала је инјекдијом гранитско-диоритских магма у седиментарне стене које су их прекривале, дакле ближе поврншни, те услед тога под мањим притиском и уз слабије дејство минерализатора. У вези с овим износи Мразек мигаљење, да су диоритске масе постале од гранитских магма уз стапање кречњака у којима је било доста магнезије, јер су овакви кречњаци на,ђени као остади у диоритима; серпетинске уметке пак, који се појављују у вези с амФИболитима, сматра за диФеренцијационе продукте. На основи свега овога Мразек је изнео и румунски су геолози прихватили овај закључак : да поменута нрва и друга група старијих кристаластих шкриљаца нису ништа друго него две метаморФне Фације једне исте седиментарне, вероватно палеозојске серије елојева, идаје могућно да су кашто шкриљци прве групе старији од шкриљаца друге групе, али да се то не сме узети као правило, пошто петрограФска разлика између ових група не лежи у старости њихових стена, него искључиво у еФектима разног метаморфизма. Поводом овог реФерата поведена је дискусија с нарочитим обзиром на кристаласте гакриљце у североисточној Србији, у којој су узели учешћа проФ. Свет. Радовановић, Ј. М. Жујовић и проФ. С. Урошевић. Радовановић је заступао мишљење: дајеовим доведена у питање и старост кристаластих шкриљаца у североисточној Србији, и да је лако могућно да су и ови, као идентичне творевине с јужнокарпатским шкриљцима, и као њихов директан наставак, такође само метаморфисани сгарији (прекарбонски) палеозојски слојеви, а не исконски, као што се то досад узимало, за шта би поред осталога говорило и то, гато у целој североисточној Србији не познајемо нормалне палеозојске слојеве који би били поуздано старији од карбонских. Жујовићје напомињао: да се ово не може тврдитипренего што се нагаи кристалаети гакриљци у североисточној Србији детаљно не проуче, и ,то не само петрограФски него и геологаки, у толико пре што му ни Мразеково мишљење о кристаластим гакриљцима у Румунији не изгледа довољно критички образложено, већ јотп стоји у области хипотеза.