Prosvetni glasnik

84

која се појављује на дванаестину места у околини Сиња. На два места види се да пробија кроз верФенске шкриљце. По испитивањима д-ра Хинтерлехнера то је зрнаста смеша неког распаднутог Фелдстата и аугита (дијабаз). — Четврти рад је претходна бедешка о теренима који су развијени на поменутим острвима. Најстарије су наслаге Креде (ценомански додомит с ОгЂИоИпа с!'. сепотапа и рудисни кречњаци из Турона и Сенона). На њима леже бречје иди бракични козински кречњаци, а где њих нема преко Креде долази непосредно алвеолински кречњак, чија Фауна носи већ средњоеоценски карактер. Исто тако средњем Еоцену нрипадају нумулитски кречњаци и лапори и пешчари из горњих нумулитских сдојева. Депресије су испуњене старим Квар-. таром. Пружање слојева је динарско (уопште ССЗ—ЈЈИ). — У петом раду износи се прво констатовање козинских слојева у Херцеговини. Они се налазе између Метковића и села Дољана, и представљени су кречњацима са многим стоматопсидама (највпше Б1ота1орзоГА,еа 1ерГоЂазгз 81.). Аутор држи, да ће ови слојеви, који се појављују између рудисних и доњоеоценских алвеолинских кречњака, бити онај хоризонат, ко.ји су 8и!0аш и Маг1еШ раније узимали као еквиваленат Танесијена. — У шесгом раду говори ОррепћеЈт о Фаунама неколиких раније већ познатих иалеогенских локалности у аустро-угарској монархији, дотичући се при том поглавито еоценских Фосила из Истре, Далмације, Босне и Херцеговине. Размотривши критички сву досад нознату литературу о Палеогену у истарској и далматинској области, писац долази до закључка, како се већ познате истро-далматинске еоценске локалности имају међу собом и с венецијанским иаралелисати. У Босни се Еоцен надази ноглавито на Мајевици код Доње Тузле, и у његовој Фауни превлађују средњоеоценски елементи. У Херцеговини су констатовали Еоцен Битнер и Т. Фукс код Мостара. Код Дабрице је р^звијен горњи Еоцен, али се можда налази и Пријабонијен. Најзад износи закључке, да је Фауна целе области имала везе не само са западом и истоком, већ и сјугом и југоистоком (Египат, Индија, Борнео). — У седмом раду Хавелка описује Гацко Поље. Дно басена овога ноља нокривено је лапорима и глинама с лигнитом. Низ брежуљака од еоценскога кречњака раздваја га у два засебна поља. Југозанадна ивица мањега створена је једном дислокационом линијом, дуж које тече на кратком растојању главна притока његова, Мушица. Осим тога на тој дислокаци.ји налазе се неколико понора. Брда око поља састављена су од еоценских, кретацејских, лијаских и горњотријаских стена. У осмом раду износи Утавза с!е Ке§пу резултате своје кратке екскурзије у област Грече, где је констатовао морене и друге глечерске трагове, затим хипуритске слојеве, горњи Тријас с Меда1оАоп- ом, Верукано с еруптивним стенама и туфовима и једну зону палеозојских слојева. — У деветом раду износи иисац резултате својих испитивања