Prosvetni glasnik

X Р 0 Н И К А

257

проматрати код свих соних масива без изузетка. Отуда се и у соли веку налазе гасни угљоводоници. Ова два Факта чине основу за тумачење постанка нетролеумских рудишта. Познато је да се сона Формација има схватити као регреснона Фација Флишкога мора, које се све више прикупљало у перикарпатској депресији. Детаљном студијом терцијарних а нарочито миоценских седимената утврђено је да је у нриморју ове депресије било многих оетрва и спрудова, и да су уз то постајали многи заливп и лагуне, с једне стране услед тектонских покрета, а с друге због топле и суве степске или пустињске климе. Слана вода, ослободивгпи се од калцијум-сулФата, који се сталожио у облику гипса или анхидрита, прикупља се нарочито по дубљим местима, од којих за нека. изгледа да су поступно добијала карактер правих рововских („грабенских") улеглица — прилике, какве данас показује нир. Мртво Море. Ове лагунске улеглице биле су међу собом повезане помоћу рукавица и плићака, и стајале су у вези са отвореним и не баш дубоким морем, које је иза поменутих острва и спрудова испуњавало ширину перикарпатске депресије. Обалски конгломерати, речни наноси, таласке бразде, трагови морских глиста. прслине услед сушења, и сона глина у поменутим удубљењима — све нам то одаје геограФске прилике које су тада у овом приморју морале владати, и које показују јасне знаке једнога „мора на умору", како то биевз каже. Глобигерине. које се овде онде налазе у муљу соне Формације, и чије је присуство многе побудило да схвате ове седименте као пелашке, вероватно су нанете с многим другим организмима из отвореног мора. Али лагуне и сони заливи не само да су овако добивали организме, него су их морали и имати. Познато је да се у морима и јузерима налази у огромним масама планктон, т. ј. биље и животиње, обично микроорганизми, који лебде у води и пасивно се струјама и таласима преносе. Неритичан планктон и планктон сланих језера нарочито су богати разноврсним облицима. Угинули организми заједно с муљем падају на дно, и тако се у току времена по сланим заливима и лагунама сахрањују у муљу огромне количине микроорганизама. При том њихови органски делови бивају потпунце сачувани од утицаја ваздуха и бактерија. На место обичног труљења врши се овде нарочити процес суве дестилације, тзв. биту минизациј а, т. ј. претварање органских материја у угљоводонике. Главно је при том да се цео процес врши без приступа ваздуха и да је искључена свака оксидација. Ово се омогућава брзом седиментацијом муља, за коју је познато да се нарочито брзо врши у сланој води. Како су лагуне и заливи везани за приморја, потребан муљ доносе реке, а у мањој или већој количини навејава се с дина. Да при том и ове еолске творевине могу бити од значаја, довољно је сетити се да се нојава сланих залива и лагуна геограФСКи поклапа са степским и пустарским обла-