Prosvetni glasnik

256

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Нигде до сад у кретацејском Флишу није у Румунији нађен петродеум. Ово исто вреди и за средњоеоценски узучки пешчар. Петролеум се налази у горњоеоденским таргуокнанским слојевима, затим у доњоолигоценским менилитским шкриљцима, у соном Медитерану, и скоро у свима катовима Плиоцена. Али је значајна разлика у погледу појаве петролеумских рудишта између ових петродиФерних терена: у таргуокнанским слојевима, нарочито у глиновито-соној Фацији њиховој, затим у глиновитим и силиФикованим битуминозним менилитским шкриљцима дољег Олигоцена и у соном Медитерану скоро се свуда налази петролеум, те је очевидно да се ту, у самим њиховим слојевима, и стварао; у осталим пак поменутим катовима везана је појава петролеумских рудишта за нарочите локалне геолошке прилике, и то не за Фацијалне, да би се помислило као да се са стварањем тих локалних Фација стварао и петролеум, него за тектонске, тако да се у овим слојевима, који су нормално без петролеума, налази петролеум само кад имају специјалну тектонику. Сасвим је, дакле, оправдан закључак да се нетролеум у њима накнадно прикупио. На основи овога разликују се примарна и секундарна петролеумска рудншта. Од веома великог је значаја Факат да у већини слојева у којима се појављују примарна петролеумска рудишта нигде досад није нађено ни трага од каквих виших и крупнијих животиња, ма да су у погледу Фосила најподробније проучавани. А оне би сигурно морале оставити ма каквога трага само да их је било, кад су у истим слојевима могли оставити трага многобројни нижи организми: Фукоиде, нумулити, орбитоиде, литотамније, бриозоји, спонгије и ехинодерми. Мора се, дакле, закључити: да материјал за постанак петролеума у овим слојевима нису давали лешеви каквевишеорганизоване маринске Фауне, као што се то обично узима, него већином нижи биљни иживотињски организми, а нарочито микроорганизми. Виши организми, и то поглавито рибе, могли су бити од већег, значаја за постанак петролеума само у глиновитим и силификовано-бутуминозним менилитским шкриљцима, у којима се налази много рибљих Фосила. Али су и ту рибе вероватно само повећале материјал за петролеум, јер се у менилитским шкриљцима поред рибљих Фосила налази и богата микроФауна. Што се тиче ближих геолошких прилика за постанак петролеума у овим примарним петролеумским рудиштима, од пресудног је значаја Факт: да суовакви терени свудауисто времеисалиФерни, тј. да садрже у себи више или мање соли, да се у њима појављују слани извори, соне еФлоресценције итд. Ово није случај него опште правило. У близини пак соних масива тако су нагомилани угљоводоници да чине праву ореолу око њих. Ово је општа појава, која се може