Prosvetni glasnik

X Р 0 Н И К А

259

је скоро саи петролеум мигрирао у сарматеке или пдиоценске слојеве, с којима је сони Медитеран нриликом тих тектонских покрета дошао у додир. Појава оваквих антиклинала с пробојним .језгром обично је праћена најашивањем Медитерана нреко млађих слојева дуж наборних раселина, које су се при том образоваде раскидањем антикдинала. Кашто су пак ностајале по неколике овакве мање више нараделне наборне раселине, те су боре раседнуте у наборне пласе. Са свим се овим слаже значајни Факт: да су у непосредној близини наборних раселина прикупљене највеће масе петролеума. Из овога се види да су се у Румунији могла образои нродуктавтивна петролеумска рудишта само тамо где има и примарних, и при том само на оним местима на којима су слојеви услед тектонских покрета јако поремећени. Заиста петролеумска рудишта у местима: Кашин, Кампури, Византи, Валеа Сарији, Андреаш, Жидија Сарији и Пакурица распоређена су дуж једне велике дислокационе линије око 60 км. дужине, по којој је миоценска сона Формација местимице, а нарочито тамо где је имала соне масиве, најашила преко еарматскоплиоценске зоне, и сарматски песковити слојеви испуњени су петролеумом само дуж равни ове наборне раселине. Сарматски слојеви пак, који леже на соној Формацији, и који нису били захваћени овом дислокацијом, немају ни мало петролеума. Други нример даје нам око 30 км. дуга дислокациона линија: Цинтеа — Бајкоју — Морени Гура-Окницеји. На неколико места дуж ове линије пробили су сони масиви из Миоцена кроз плиоценски свод и најашили преко спуштеног крила антиклинале. Поред тога су местимице и сама језгра у антиклиналама раседнута у наборне пласе, измећу којих су убрани дакијски и левантски слојеви. Велике количине петролеума налазе се како у доњим слојевима нотонулог антиклиналног крила, тако и у горњим дакијским (биФарцинатским) и левантским слојевима између наборних пласа уздигнутог крила антиклинале. Да поменемо најзад и компликовану тектонику најзначајније петролеумске локалности у Румунији — околине Буштенара. Овде трансгредира меотски кат прво преко миоценске соне Формације, а даље затим преко једног олигоценског острва, тако, да на овом крају долази неносредно нреко Олигоцена. Услед наборне раселине, која је баш на овом другом крају постала, најашио је Миоцен преко Олигоцена и Меотика у повлати му, па је при том због притиска олигоценски петролеум прешао у меотске пескове. Као што се, дакле, види, богата неогенска петролеумска рудишта у опште су присно везана за тектонске линије наборних раселина и антиклинале с пробојним језгром. Обичне антиклинале служе само за оријентисање на терену, али ни у колико не условљавају сама петролеумска рудишта. Исто тако, не стоји да у оште у синклиналама не може бити петролеумских рудишта, јер се у Румунији, истина ређе