Prosvetni glasnik

324

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Ро1урогасеае 25. Ро1урогиз МзрМиб (Ви11. Ег.) — Црничкова губа. На дебдима Могиз ш^га у дударама око Ђевђелије. 8јр1шАГоШасеае 26. Рћота те1аепа (Гг.) Моп1. е<; Биг. На осугиеним стабљикама Аз1;га§а1и8 Љгас1и8 по прљуши између Криволока и Неготина. 27. Рћота саррапгНпа Разз. На стабљикама и лисним дршкама •Сарраиз зртоза по утринама где и пређашња. Конидије су цилиндричне, праве или нскривљене, вел. 4X5 XIДо сада забележена само код Парме у Италији. 28. Су(:о8рога ришса басс. На плоду Ришса §гапа4ит из околине Криволака. Главица се развила идуће године на презимелим плодовима. Конидије 4,5—5 X 1—1,5. До сада забележена само у Сев. Италији. 29. 8ер1опа ГусорегзЈс1 8ре§. — Мана, метиљ. На лишћу Бусорег31сит езси1епШт по градинама и око Неготина. Конидије су са 2—10 преграда, величине 52—10 X 2 — 3. 30. 8ер1огГа КиМае (Ра1.) ВићаЈе е1 Вапоје^гс (= ВћаМозрога КиМае Ра1.). На зеленом исвенутом лишћу КиМа Нпс4огит поред пута код Сеова. Пеге су на лишћу велике, отворено мрке, ограничене лисним ребрима и отуда неправилна облика. Пикнидије су, ио правилу на наличју листа, 194—265 широке. Конидије хијалинске, цилиндричне, на крајевима слабо сужене, праве или искривљене, с 1—3 преграде вел. 32—64 X 3,5—4. Конидиски стубићи једноставви или испреграђивани ншрине конидија, а дужине 18—25. Ова је гљивица описана као КиМае Ра1;. на сувом лишћу КиМа зр. из Туниса. На македонским иримерцима она је паразит, и као таква припада роду 8ер1опа. НурТготусеГез 31. Масгозропит ћ1ћ1зстит Тћит. На лишћу Н1М8СЦ8 езси1еМиз но градинама око Неготина. Конидије од 3—9 попречних преграда, вел. 24—81 X 10—20. 32. С1а<1оброгшт ћегћагит (Регз.) 1лпс. На осушеном лишћу Вескташа егисаеЉпиз око Битоља (1е§. Ал. Јовановић). 33. Сегсозрога сарраг1 (И8 8асс. На лишћу Саррапз зртоза иоред пута између Криволака и Неготина. Конидије су у старости бледожућкасте, с 2—4 преграде, вел. .26 —54 X 4-5,5.