Prosvetni glasnik

376

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ПРЕВОДИ С НЕМАЧКОГ У СРПСКИМ ЗАБАВНИЦИМА ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XIX ВЕКА (Прилог Иоторији орпоке књиакевности) написао М. Ст. Станојевић

;настдвах Трећи превод у овоме Забавнику из Геснера, јесте Егаз^, или како га Давидовић назива Љубисав. Игра једна, пуна наивносги, из онога света безазлености, у коме се крећу и јунаци његових идила. Као што у „Првоме пдовцу", удаљено од света живи мати с.ч својом кћери, тако и овде, остављен од оца, од иријатеља, од целога света, живи сиромашни л.овац Ераст са својом женом (Луцилдом) и ситном дечицом (Мидивојем м Мшшсавом) 1 Слуга љихов (а гата ће сдуга сиромашним људима који ни хдеба немају довољно, мучно да би и сам писац могао одговорити), да би умањио беде, своје и својих господара, не бира баш тако дедикатна средства, да дође до новаца — до хлеба. Он пресретно неког путника, одузме му половину од оне суме коју је при себи имао, п донесе кући Ерастовој. Овај га принуди да призна како је до њих дошао, јер он више води гладовати, него туђе отимати. Позле дужега увијања сдуга призна да је новац отео јер није право, веди он господару, да ,где који дудов. који ни оне чаше воде што пије, достојан није потроши за један дан више него што би један поштен човек за цсду, годину потребовао". — Није право даједни људи „дворе до небеса допирућ" имају, веди Симон, да троше на карте итд., као да су они срећу овога света сами за себе најмиди, — док толики њих ни обичну кодибу немају, па ни сам хлеб који је за опстанак тако потребан. Ипак господар га саветује да врати вовац човеку од кога је узео, јер је то но његовом мишљењу просто разбојништво. Док се они тако објашњавају, на једанпут долази тај човек кога је слуга опљачкао, и на ведико изненађење то беше Ерастов отац. То је онај исти старац који је пре много година свога сина отерао, зато што је иреко његове воље узео себи за жену „лнце које свако савршенство притежава, кром једног богатства у новци". Оцу Ерастовом није требало девојачко „совршенство", већ новац.

1 Ова је нмена цреводилац сан нимисдио, јер се деца Ерастова не помињу изрично у оригинаду. Исто тако Луцилду прекрстио је у Драгињу, а слугу Симона у Радована.