Prosvetni glasnik

НАУКЛ И НАСТАВА

399

науку и практично декарство. Ну важнији су утицаји неатичних књижевних језика. Атичани су још врло рано и то веома поуздано и умешно знали писмено вдадати својим домаћим идиомом. Поред докумената говорни атички језик огледа се у јамбу Солонову као и у јамбу у комедији. Он одјекује и из АристоФанових дела. Ну Атиљани се не усуђиваху изићи с аиме у високој појезији а у почетку ни у уметничкој прози. Овде су важили језички типови, који су били сковани код других Грка. У епиграму је елегија, која се језички наслања на еп, У трагедији за песме је еолско-дорска лирика, за дијалог у почетку јонска јамбика, наравно са јаким и све већим атичким додатком. Слично је и код уметничке прозе, како је на пр. представља Тукидид. Ну већ у 5. веку у прози почиње избијати чисто атички, а у 4. веку Атичанин је умео изразити све на свом језику. атичеи врху- Атички језик овога времена обележава за нас врхунад нац грчкога. ... , историЈе грчкога Језика, Јер су за овим настада друга развића. Једнајебитна особеност грчкога, што код њега сајезичком културом и неговањем језика као уметничкога дела, како то данас налазимо на пример код појединих романских народа, иде заједно нека слобода и покретљивост, чега нема баш код тих народа. Тако су све снаге, којих је било у језику, добиле маха за развој, и језичко развиће до у 4. век није никада застајало. Насупрот оном стању, у ком грчки најпре излази пред нас, налазимо га у класичном атичком као много модернији, т.ј. постао је разумнији и практичнији. Одбачено је понешто примитивно или је на путу да буде одбачено, као дуал. Извршено је Формално разликовање медија и пасива барем за нека времена. Ред речи је логичнији. Има веће подобности за генерални и апстрактни израз. Атичанин на пр. има једну заједничку реч за животињу, што Хомер још не имађаше. Од великога утидаја на моћ изражавања било је образовање категорије члана од показне заменице, те !хо 1азИеиз првобитно „овај краљ" сада значаше ,крал>" са истим развићем значења, које налазимо у Француском 1е гог од латинскога Шит гедет, и као што је постао и немачки члан. Тиме је између осталога дата могућност за супстантивирање и за најфинији апстрактни израз. Обиље нових творевина за обележавање новога света мисли, који је нарочито у Атини наступио после Персиских ратова, долази с тога на последње место, што не знамо, у којој је мери у том имала удела цела језичка заједница. То исто важи и за вештину периодологије. Језичко је- II. Старији заједнички језици. Насупрот покоЈГгрва. цепаности у наречја, код Грка се врло рано опажа тежња ка језичком јединству. Не знамо, како су људи из разних племена разумевали једни друге, кад су се нашли заједно у трговини или рату или на свечаном скупу. Стварно слагање у самим речима и у мењању просветни гласник , I. књ., св. 5., 1909. 27