Prosvetni glasnik

400

1ТРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

речи морадо је за простога човека бити застрто јаким гласовним одстуиањима, те се беотски Крићанину а тесалски Елејду чинил.0 скоро као туђ језик. Ну Грци су рано донгди до заједничких језика. Значајно је за супротност грчке и римске културе прво то, што се у Итадији језичко јединство ка једном само дентру врпга као податињавање, а код Грка напротив издвојида су се поједина наречја да важе као панједиеска; друго, а то је још значајније, за полатињење Итадије од вредности су погдавито подитички моменти, примање датинскога језика заједно иде са примањем римскога грађанског права, док старији јелински заједнички језици никакве везе немају са државним приликама, већ вреде само за књижевност. Хомеров У исти мах најстарији и најважнији споменик грчке језиЕ ' књижевности, Хомеров спев, стоји унекодико изван и изнад природних наречја. Како је до нас дошао, он носи јонску одећу, из сваког реда звучи нам за Јонце характерни вокад е, коме остали Грци стављају насупрот првобитно а. Већ нас то уверава, да су ове песме, какве су пред нама, спеване у Јонији. Али јонски је само премаз, који је превучен преко једног нејонског језика са другим вокадизмом, другим речима и обдицима, језик најсроднији оним наречјима, која у времену после Хомера надазимо да се говоре на Л.есбу и у Тесалији. Лод оних племена, која су најпре становала у Тесалији а затим су се као Еолци стално настанила на северо-истоку Егејскога Мора, хексаметарски спев добио је свој први облик, и то је одредидо његов првобитни језички характер. Кад су Јонци присвојиди овај спев, они су даље певади на језику, који су створиди Еодци. Само су они у примљеним стиховима и Фразама подагано промениди оне речи, које су им биде обичне чак и са истом метричком вредношћу ади у другачијем гдасовном обдику, а нарочито су у њима стављади себи обично е место дугога а. Даље су поступно а све више и више увлачили и речи и облике свога наречја, узимајући на пример поред еодског аттез „ми" своје Јгетегз, поред ргзугез „четири" своје ^еззагез. хомеров је- Ну овим је Хомеров језик обележен само у једном правзик није народни. цу. Ништа не би бидо иогрешније него на основи реченога гдедати у њему просто једну мешавину живога народног језичког добра двеју суседних наречја. У епу непосредно поред оних речи и обдика, који припадају времену његових најмлађих песника, имамо и многобро.јне друге, који су већ вековима били непознати говорноме језику. А смемо с поузданошћу узети, да је сдичне мешавине бидо већ у старијнм епским песмама, које су за нас изгубљене. Даље еп је потребама метра допуштао јак утицај на избор и обдик речи. Он напосдетку представља само један исечак из језика, садржи само оно, што је за отмена уста важидо као пристојно. Тек из доцније књижевности може се извести, како су у најстарије време називане ствари и Функције, чији