Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

411

граматике све до почетка новога времена већ бага и до краја 18. века. Оно је послужило и другим језицима. Његов траг може се наћи и код ./1атинаца. Граматичко обрађивање сириског језика као ијерменскога иочедо је једним преводом Диносија. Утицање Нешто преко ове књиге, нешто преко друге књижевгрчке науке о језику. ности ове врсте а нешто и директном усменом наставом грчка граматика је обладала целим западом. Истина Л.атини су у малим неким стварима радили даље на теорији и у том су постали за нас од вредности. А ни средњевековна схоластика ни испитивање семитских језика од ночетка новога доба нису били без утицаја на теорију о језику. И сасвим новим путовима она удара почетком 19. века. Ну никада се не можемо сасвим ослободити грчке науке. Што наша младеж учи као граматичке елементе, то је још необично слично садржају школске књижице Дионисијеве. У рашчлањавању језичкога градива, у реду који дајемо падежима и родовима имена, глаголским лицима, и нарочито у целој терминологији једнако се наслањамо на Грке. До душе, врло мало је граматичких израза грчких по облику, и то су поглавито такви, који се узимају за грчко језичко градиво, као што су красис, аорист: већина су латински. Ну ови латински изрази сви су буквално преведени са грчкога; сваки представља плод грчкога језичког мишљења. Израз пегЂипп пореклом је из науке о речениди, која је вредила у Платоново време, а ако хоћемо да изнађемо смисао израза сазиз, морамо потражити савета у старих тумача Аристотелових; ова реч је означавала остварење нечега општег у нарочитим приликама, пошто је пред очима лебдела слика шипке, која одозго пада и забада се уираво или косо. Првобитно значење често је дабоме уништено скраћивањем у практичној употреби. Кад на нр. облик за прошлу радњу и то баш само овај називамо гтрег{ее1ит, т.ј. „не довршено", то нам звони неразумљиво. Али најпре је овај израз важио и за презенс; разликовало се аишем и аисах као незавршена садашњост и незавршена прошлост од аисао сам и бејах аисао као израза за довршену радњу. У другим случајима Л.атини су рђаво превели. Бесмислени назив акузатив, направљен од латискога ассизаге, као да је падеж за оптужбу, оснива се на погрешном преводу грчке речи, која тај падеж означава, сасвим према самој ствари, као облик израза за оно што је извршено. Две незгоде свакојако су везане за ово продужење научнога и дидак^ичког система. Грци су створили своју граматику за себе саме с обзиром само на свој језик. Даље, они су Је створили полазећи од одређених философских погледа и одређених схватања језичкога живота уопште и поје^иних језичких појава. Да ли се ми смемо држати још грчке схеме и за негрчке језике и код сасвим друге врсте мишљења и посматрања језичких ствари? Можемо посматрати на првим покушајима