Prosvetni glasnik

410

просветни гласник

и ЗрггШзГ, тада се употребе завршеци, који су више или мање непосредно пореклом из грчког језика. чка на ка Ну ово и уопште никада непрекидани утицај грчкога .јео језику. зика нарочито се може доказати на оној грани наставе и науке, којој је предмет сам језик. Међу индоевропским народима једино су Индијанци и Грци без пострека и угледа са стране доспели дотле да створе граматику свога језика. Непристрастан суд неће се усгезати, да у овоме даде Индијанцима прво место. По оштрини и разностраности онажања и но Финоћи анализе нису Грци нн издалека с њима у том једнаки. Данашња наука о језику не би се могла ни замислити без угледа на Индијанце. Ну баш овај углед почео је дејствовати тек ^ од пре сто година. Дотле је била од утицаја једино грчка наука о језику. И овом њеном јаком утицају, више још но у њеној стварној унутрашњој вредности, састоји се њен високи историски значај. грчка азбука. Ирво дело Грка у науци о језику и једно од најзаслужнијих било је стварање властите азбуке из Феничанске. Ова није имала нарочите знаке за вокале, још дакле не беше далеко измакла од характера азбуке ио слоговима. Кад су Грци пет Феничанских знакова за консонанте употребили као знаке за вокале. били еу нрви народ на земљи, који је имао потпуну азбуку по словима. Независно од грчкога на другом је месту тек у позније време развијен консеквентан систем потпунијег и равномернијег бележења вокала. Напротив у насдањању на Грке велики напредак за рана је добро дошао и другима. У Цесарево време грчка је азбука послужила Галима за њихов келтски језик, очевидно под утицајем из Масилије. Још много раније он је узет као основа за азбуке италиских племена, па дакле и Латина, ( чије су писмо узели и западни европски народи, те сада влада светом. И азбуке Словена и Копта направљене су према грчкој азбуци, а и сириско писмо из ње је узело неке помоћне знаке. Развитак Фиксирање писма претпоставља увек неки ступањ глагрчке науке, језика. совног опажања. Тако је са грчком основном наставом било ОЈ.Опу5105 п™ још од старог времена спојено расправљање о простој науци 1оо. дрехр.) о гласовима. Напротив научно обрађивање науке о речима настаје тек у Периклово доба; једна сцена у АростоФановим Облацима износи нам прве покушаје соФиста у том правцу као предмет комичнога исмевања. Граматику су довршили стојици и Филологија јелинистичкога доба, а најстарију целокупну обраду њену имамо у ручнику Дионисија Трачанина (Бшпубшв Тћгах), чији састав пада од прилике у време око 100. год. пре Хр. Ово потпуно елементарно дело, које као књижевни рад не долази у обзир и у ком имамо само суво набрајање онога чега су тада уопште били свесни а не какво Финије научно испитивање, постало је једним од дела што су највише читана у античкој књижевности. Оно је давало оквир не само за старе обраде грчке